Zahvalnica Siniši Malom #Retrovizor

U nemogućnosti da se lično obratim Siniši Malom, ovim okolišnim putem zahvaljujem mu što me je vratio u detinjstvo: kad bih uradio nešto za šta sam znao da se ne sme, i bivao zbog toga isleđivan, rekao bih da nisam samo ja, i Ljubiša je (moj kum i komšija, tri godine stariji od mene), iako sam znao da me čeka mat: „Da je Ljubiša skočio u bunar, i ti bi!?“ – E, sad sam preko novina saznao da ima neko, stariji oho-ho od ondašnjeg mene, ko bi za svojim pretpostavljenim skočio u bunar, ne u bunar, ali u reku Savu, od koje se za kraj novembra očekuje možda i ledena pokorica (tad su se klale svinje, sneg je uveliko prekrivao našu žitnicu, pretpostavljam i planinske predele)!

Predsednik Republike je, egzaltiran kako samo Njegova Izuzetnost ume, dao besu da će obučen skočiti u Savu ako radovi za EXPO budu završeni na vreme, to jest oko Dana Republike: „Od radosti i veselja skočiću u odelu, neka bude hladno koliko bude, nije me briga za to…“ Zavet nije još bio ni dovrhunjen, eto ti Malog: „Ja skačem za vama…“

Nadam se da će kobre i elitne jedinice iz Ćacilenda imati spremne čaklje ili ribarske mreže da naše demokratski izabrane rukovodice – dobro, Mali je potekao iz glave božanstva, a ne iz izborne volje građana: Mali je pandan boginji Atini! – spasu davljenja, jer mi Mali, iako je vižljast, mladolik, i uživa u svom produženom dečaštvu, ne deluje kao neko ko bi blagopoluchno iz mulja ili iz vira izvukao idola, ovo je, gle, prošlo i idolu kroz glavu, pa je izuzetnu dosetku Maloga još i nadmašio: „Dvaput bih se udavio pre nego što bi ti uspeo da me izvučeš!“, blago zemlji koja ima ovakve šaljivdžije na svom čelu, Mali u Vladi slovi za najduhovitiju osobu (Vučić nije u Vladi!), od Malog se stalno očekuje nešto od čega će se svita presamićivati od smeha, što će se neminovno svaki put desiti, premda uz izvesni da kažemo delay: pravo prvog osmeha, ili ako bog da cereka, ili zacenjivanja od smeha, pripada caru, i ako se Potonji na ekstremnu duhovitost Malog bude makar nasmešio – počinje kolektivna smejačka…

Mali je neki naprednjački Harms, u Macutovoj sumornoj posadi Mali je ono što Vinaver beše u našem jeziku; da je Vučić umesto najavljenog skoka u Savu rekao: „Skočiću u reni-bunar“, Mali bi najavio svoju lastu u reni-bunar, i apodiktički sud iz 1957. godine – „niko se ne bi poveo za nekim ko radi nešto nerazumno i pogibeljno!“ – bio bi razbijen u paramparčad!

Ako novembarski dvoskok bude, daće Bog, uspešan (kakvu ćemo samo sliku o Srbiji poslati u svet!), nema nikakvog razloga da dvojac ne zapliva kraul prema Časnom krstu: Sava će tada biti nekoliko stepeni hladnija nego u novembru, ali takmičari neće nastupiti u odelima, nego samo u kupaćim gaćama koje predlažem da budu sašivene od partijske zastave, sa Macutovim umnoženim anfasom na širokom lastišu, a po uzoru na Merilin Monro i konzerve supe kod pok. Vorhola.

&

Sve što gori htelo bi da gori, neka gori, i treba da gori…

Ovo nije rekao naš vlasnik, nije zapravo ništa rekao na vest koja je verujem doprla i do njegovih carskih ušiju, da je tužiocu u Valjevu, nedaleko od kuće, zapaljen automobil… Vseznaika, koji o svemu zna sve, i sve zna bolje od sviju drugih, ne zna kako bi ovaj nemio događaj preveo na svoju vodenicu, još nije smislio kako bi svojom omiljenom metodom posuvraćivanja izvukao korist uoči izbora od kojih ima prpu kakvu nije možda imao ni brat Orban, a koji je spektakularno propao.

Stvarnost je ovog puta gorko podbacila, nije dovitljivcu pružila bar malo gradiva od kojeg bi odmah video šta se daje skrojiti i skovati: da su blokaderi upalili makar jedan stog sena u nekom katunu mogao bi reći: „A nije vam smetalo kad su ustaše, teroristi i neprijatelji Srbije prestravili samohranu staricu i ostavili bez hrane njene dve koze, a samim tim i dobru baku!“

Sve što ćuti htelo bi da ćuti, neka ćuti, i treba da ćuti, ali Vseznaika nam ne da mira ni danju ni noću, a sada, kad je, u najlepšem maniru mafije, upaljen već drugi tužilački auto – i to tužioca koji se svojski trudi da razotkrije i pošalje na sud nasilnike iz policije i iz parapolicijskih siledžijskih jedinica – sada najraspričaniji homo sapiens kojeg je ovo klimatsko područje ikada dalo mudro ćuti.