Stranka opasnog življenja
Potpredsednik novih radikala g. Vučić bio se naoštrio da pred zgradom vlade udari u štrajk glađu i žeđu ako policija do ponedeljka (prošlog) ne sklepta vinovnike mahinacije sa lažnim uplatnicama, da li od pomisli na ionako tužno lice potpredsednikovo koje bi dehidrirano klonulo u stranu, da li prosto radeći svoj posao, policija je našla dovoljno tragova da do štrajka ne dođe; predsednik pa pomenute stranke više nema obezbeđenje, iako mu according to BIA kumašin daljinski radi o glavi, sposoban je moj kum za tako šta, izjavio je targetli Tomek: „Znam za takve slučajeve iz haške prošlosti lidera radikala“ – pa što ne prijavi to nadležnima, da se spase koji ljudski život, zaista, je li čovek odgovoran ako zna za planirano ubistvo a mudro ćuti, je li obavezan da to prijavi ili mu ne može niko ništa pošto o tome nije bio saslušavan i samim tim nije dogurao do krivokletstva?
https://youtube.com/watch?v=XMvhOgNNPCY%3Frel%3D0
Na redu je, već, rubrika gde su, šta rade? Udova Sl. Miloševića sirotuje u Rusiji, o čemu svedoči njen opunomoćenik za Dedinje a moj drug iz JNA Dragan Hadži Antić, koji će vilu kupljenu za bagatelne pare vo vremja Slobekovo izgleda za deset hiljada evra mesečno izdati pripadnicima „Gasproma“, što će biti još jedan kamičak u bedemu srpsko-ruskog prijateljstva, na zgradi će uz mesinganu tablu „u ovom zdanju svoje podstanarske dane provodio je Joca Amsterdam“ biti još jedna dvojezična, o gostima iz oktanskog giganta.
Golgota političara sa imovinskim karticama nastavlja se, to je proces kome nema kraja, iako je o popunjavanju kartica održano osamnaest okruglih stolova, iako su instruktori za popunjavanje ovog metafizičkog dokumenta lično obučili više od dve hiljade funkcionera kako da akuratno popune obrazac, pripadnici olimpijskog plemena stalno zaboravljaju neke nule, kvadrate, are, kubike i šta ti ja znam, ministar trgovine g. Milosavljević vinuo se na čelu mnogoljudnog konvoja do Kube koja nam duguje osamdeset šest miliona da li evra da li mrskih dolara, nadam se da je domaćinima poneo nekoliko skupocenih monografija o Dunavu zbog kojih su ga revizori poslali na sud, šta je još bilo, građani Simović i Kalinić bacaju u zasenak i sam dnevnik Ratka Mladića koji je shvaćen kao najverodostojniji dokument u ljudskoj povesti: što god tamo iščeprkaju novinari (koji ne bi trebalo da uopšte čitaju tuđe uspomene) primaju zdravo za gotovo, tako je i sa izjavama pomenute gospode hrišćanske, speaking of ljudi koji isuviše znaju, gospari Marković i Ulemek su u rano nedeljno jutro prekomandovani u Zabelu.
Predsednik Tadić posetio je stričevinu u Crnoj Gori, nisam ni znao da je predsednikov san autoput do Crne Gore i još bolja železnica, kako da bude bolja kad smo oca srpskih pruga g. Šarančića dresinom odvezli na sporedni kolosek i držimo ga iza rešetaka zbog sumnje da je proneverio nešto državinog novca, ministar zdravlja ostao je i nakon afere sa prekomernom nabavkom citostatika stamen kao i uvek, zahteve da on da ostavku ocenio je, bolje reći ocrnio je kao politizaciju i zamenu teza, ne može ministar da bude kriv za svaku pojedinačnu petljavinu, pa naravno, ni za ono što je sam uradio (kad je svoje zdravlje poverio nemačkoj medicini) ministar nije imao srca sebe da okrivi, kako bi se tek oprostio od portfelja zbog tuđeg minusa, što će reći da je ostavka sinjor Tomicetija nemoguća, kao što je u Zenonovim aporijama kretanje nemoguće.
Sasma je drukčije kod radikala, starih, dobrih koji su tužili Nikolića zato što je oklevetao njihovog šefa u izgnanstvu da ga je potonji rad ukloniti sa sveta a pomoću plaćenih uklonilaca, najpre, Nikolić je za mogućnu pogibelj čuo od nadležnih, drugo, otkud vi u Magistratu znate šta zatočeni genij tamo smišlja i preduzima?!
Ali, nasuprot ministru Tomici koji je glede ostavke disconnected i sa kolegama i sa samim sobom, radikali su sa svojim vođom jedna duša: „Šešelj, to smo svi mi!“
