Smisao života (Chapter two)
Neproverene vesti iz sveta: sirotinja u Španiji besni zbog posete Svetog oca i tvrdi da je na doček i boravak otišlo ako se ne varam sedam miliona evra, doklen ljubitelji Vatikana tvrde da se Sveta stolica i Sveti otac isplate, ako se tako može reći, te da će baš zbog dolaska pape Španija imati još više noćenja, a vanpansionska potrošnja da će doživeti puni procvat, (u Hrvatskoj su turistički poslenici kivni na goste iz Bosne, na radiju sam čuo žalopojku da Bosanci ni u nužnik neće da idu ako ih nužda baš ne pritera). E, u Španiju će malo pobožniji i malo imućniji turisti koji će na letovanju trošiti još više sad kad znaju da je pre njih tu bio papa, pa će visoki gost tako doneti deset dodatnih miliona evra. Država će dakle na poglavniku Svete crkve dobrano zaraditi. Možda bi i naš turizam procvetao kad bismo pozvali papu, ali mi ne prodajemo veru za večeru. Ako neko dođe zbog našeg patrijarha i Sinoda, dobrodošao je, ako čeka da prvo dođe papa, takav nam turista baš i ne treba, daleko mu lepa kuća. Ono što je Šešelj hteo da uradi sa posmrtnim ostacima druga Tita to bi Dodik i Kusturica, doista iz pobuda bogougodnih i posve suprotnih Šešeljevim, učinili sa još starijim zemnim ostacima našeg kremiranog nobelovca; hteli bi da Andrićev pepeo vrate u Višegrad.
https://youtube.com/watch?v=63-ZTs4zlGs%3Frel%3D0
U temelje Kamengrada već su betonom zalili ne znam koliko flaša maslinovog ulja (?), za njihovu magiju fali im još ono što je ostalo od dobitnika Nobelove nagrade, ne znam kako kod nas stoje stvari sa prometom pokojnika, znam jedino da urna ne bi bila carinjena, jer je u pitanju jedna država. Kako jedna? Pa, tako lepo, čitajte Vukadinović Đorđeta, rodonačelnika ideje o Srbiji kao blagoslovenom ostrvu sred Evropske unije (Uniju valjda zamišlja kao jednu permanentnu poplavu gde iz mutne vodurine vire nesrećni vrhovi gotskih katedrala); prvosveštenik kulta zvanog Nova srpska politička misao svetuje nas da osveštanim voskom zapušimo uši i da odolimo pesmi evropskih sirena, jer se iza te nauho krasne arije i umilnog višeglasa sad već jasno vidi da će nam Zapad uzeti i Kosovo, i Sandžak, i Vojvodinu, i Republiku Srpsku… Tako nekako, samo mnogo stručnije i mnogo potresnije, Republika Srpska je, znači, naša, mi smo njeni, svi smo mi Republika Srpska, i dosadno pitanje kome pripada Ivo Andrić, Bosni, Srbiji ili Hrvatskoj, naučno je i čovečanski razrešeno: Andrić je republički Srbin, za života je bio kraljevski Jugosloven, bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije, zar ne? Sad se, šta može, priklonio Republici; urna nije viđena za Travnik, gde je budući pisac bio rođen u hrvatskoj obitelji, od oca Antuna, sudskog podvornika, nego za Kamengrad, gde će debitovati kao Kusturičin scenarist, i gde će mu bista protivno zakonima fizike plivati u vodi, jer je jednom prilikom Andrić Višegrad opisao kao grad na vodi, pa će sada ličnim primerom to i da ilustruje.
