Ramonda Nataliae
Kako i novembarske večeri mogu biti lepe, ako izuzmemo jezovitu pomisao na zmijsko gnezdo iz koga se, doduše neizujedani, ali ipak poplašeni od tolikih otrovnica i zmijskih careva, iskobeljaše naši najviši rukovodioci; nasrtaj državnog šofera-kamikaze na svečanu kolonu koja je predsednika vozila ka njegovom rodnom mestu Bajčetini pade malo po malo u zasenak prisluškivanja. Policija ima fotografiju počinioca koji inače vozi policijskog generala; službeno vozilo (koje sam, da ponovim, opet kupio ja i meni slični) zadužio je dan ranije, i živo me zanima kud je njegov šef, policijski general, uopšte planirao da ide. Rado bih bacio pogled na taj putni nalog, da li je bio u pitanju lov ili neka još tajnija operacija. Što se prisluškivanja tiče, naši rukovodioci ne vode perepisku niti razgovore kojih bi se postideli, oni od javnosti ništa važno i ne taje, ali su uvređeni zbog gaženja prava na privatnost: ako nas dvojicu smeju i mogu da prisluškuju, šta li tek rade našim podanicima!?
Kako novembarsko poslepodne može biti lepo u još neozdravljenom Njujorku ako je čovek zadovoljan svojom preobilnom platom, time što je ugostio Stinga, što je narodni poslanik i što je Srbin! Prvak sveta Novak Đoković je u finalu londonskog turnira pobedio Federera, predsednik sveta i predsednik Teniskog saveza Srbije pravio je rusvaj u mehani na Menhetnu. Na svaki Noletov brejk predvodnik čovečanstva prevrnuo bi jedan astal, na svaki viner člana Teniskog saveza Srbije predsednik Saveza bi stolicom opajao svo piće, tanjire i escajg sa najbližeg stola. Amerikanci ispolivani vinom, kafom, barbikju-sosom, te srčom od stakla i porculana primali su ovaj izliv ponosa sa iskrenom radošću. Sportski funkcioner je ovom živopisnom terevenkom okajao bruku iz Vimbldona gde beše snimljen kako pilji li pilji u mobilni telefon, kako kuca i čita poruke dok naš predstavnik (koji ga je kao i publika širom sveta verovatno i primetio!) gubi poen za poenom! Jeremićeva briga za srpski tenis podsetila me je na našu Vladu u Londonu, koja je sa velikim interesovanjem pratila ratne operacije u Otadžbini, i kad god bi Dražine trupe razbile koju Hitlerovu diviziju članovi izbegličke vlade porušili bi stolove u pabu! Ako si daleko od lica mesta, moraš da zablistaš na simboličkom nivou, moraš da zasijaš kao značka na reverima naše vlastele: povodom naše praznične prinove tj. Dana primirja, u milionima primeraka izlivena je do juče široj botaničarskoj javnosti nepoznata biljka ramonda nataliae, nazvana tako po voljenoj kraljici Nataliji. Od tolikih meridijana, uporednika, od tolikih klimatskih pojaseva, geografskih širina i dužina cvetak uspeva samo i baš jedino u Srbiji (ko se ne bi naježio od toga!), e, sad je došlo njegovih pet minuta, natalea je simbol Srbije koja se iznova rascvetava taman kad dušmani misle da je zanavek uvela. DSS nam je ponudio dva cveta (prkos i različak, simbole osebujnosti te patrijarhalne zadruge iz XIX veka), ovi sad natalijetu – uz nos cijelom mrskom svijetu! Narod koji ima svoju ličnu omoriku i svoju ramondu ne mora da ulazi ni u kakve unije ili paktove!
Šta je još bilo, predsednik Nikolić doskočio je prisluškivačima. Telefonirao je voljenom Putinu, čik sada prisluškujte, liubimyi KGB sve će vas pohvatati za pet minuta! Ministar Knežević neće da novac koji je požrtvovatno čuvao (dopavši i zatvora gde je posle Oslobođenja, gle, boravio i moj otac) preda Demokratskoj stranci. Potonja ne krije da bi novac rado uzela, bivši blagajnik pak hoće da ga neokrnjenog, ali i bez kamate vrati dobrim ljudima koji su nesebično pomagali Demokratsku stranku, trenutno izgubljenu u srpskom svemiru; ministar Ilić poriče da zarađuje na prirodnom procesu starenja, nema on starački dom, nego njegova kćer, u ministarstvu prosvete tuguju što se u škole svake godine upiše hiljadu đaka manje nego prethodne godine; ako ne bude priraštaja, prirodnog ili planskog, nema učiteljima druge nego da sve više đaka obaraju na popravni i na godinu, jer jedino tako mogu održati potreban broj učenika – jedino ponavljači mogu popraviti ovu sumornu sliku; gradonačelnik Kruševca sve što zaradi daje na burme koje poklanja mladencima te će uskoro sam pasti na teret porodice ili opštine, kupiće 250 burmi od zlata žeženoga; akademik Stanovčić zakleo se (položivši desnicu na Godišnjak SANU, pretpostavljam) da je preporuke za ulazak u ovu previsoku ustanovu davao besplatno, te da meta optužbi za korupciju nije ni bio on, nego odeljenje društvenih nauka, koje je nekome trn u oku, jerbo društvene nauke nisu dogmatske (a prirodne jesu?!). Šta je još bilo, vojnim licima dodelila je naša bleda mati devedeset dva stana dovevši devedeset dve porodice civila u neravnopravan položaj, ko zna već koji put, amnestija kao simbol nove vlasti kači i staro i mlado, pravda za Uroša, pravda za Miladina, pravda za Jociku, jedino nikako da potkači našeg kolegu Petakova koji je episkope nazvao konjanicima Apokalipse, jedan se jahač smrtno uvredio i tražio milion dinara odštete (iako su gnev i pohlepa mislim smrtni gresi!). Sud se zadovoljio desetinom te svote, avaj, klevetnik ni to nema i mora na sto dana u jail, iako je apokalipsa jedna izmišljotina, samim tim i njeni jahači! U nekoliko navrata govorah da je takva tvrdnja besmislena, ne može ni da se dokaže ni da se opovrgne: ti si jahač Apokalipse isto je što ti si vukodlakov teča, ti si đavolov šegrt, ti si Biberčetov miteser, ti si babarogin pastorak!
Iz zlosrećne Venecije u svet je otišla slika četvoro turista koji su se sred poplavljenog trga izvalili u valjda plastičnim stolicama i keze se pokazujući da ih je baš briga za grad u koji ih je dovela njihova agencija: nikome ne pomažu, nikoga ne žale, njihovi koferi i pasoši su u potkrovlju, na suvom. U toj slici zar se ne očituje besmisao, ispraznost i bezosećajnost turizma? Ne bih voleo da imam takve goste, zato valjda i nisam turističko mesto.
