Prvo lice jednine
Glavni konstruktor „falkona“ odrekao se na tviteru svog dela i apelovao na sve korisnike da ne lete ovim avionom dok kompletnu komandnu tablu ne zamene nekom koja će jamčiti bezbednost posadi i putnicima: „I ranije sam podozrevao da je koeficijent nevoljnog izdavanja ključnih komandi u mom kokpitu previsok, međutim su avioni bili rasprodati, piloti su se sve donedavno dovijali, ili su prosto imali sreće, kao što je, uostalom, imala i posada koja je vozila predsednika Srbije: dve supene kašike neskafe, slučajno prosute po tabli, sistem shvata kao naređenje da letelicu okrene kljunom ka zemlji, većinu polugica moguće je zakačiti narukvicom sata, venčanim prstenom ili dugmetom na rukavu, što dovodi do momentanog gašenja motora! To je u drami nad Hrvatskom izbilo na videlo i pukom se srećom završilo bez žrtava i na srpskoj i na hrvatskoj strani. Na tabli ima sedamnaest foto-ćelija koje bi mogle biti prekrivene krajem pilotove kravate ili pletenicom pilotkinje, što bi pokrenulo neopozivu proceduru za sletanje na vodenu podlogu etc.“ Pošto mu u dva manastira nije odobreno da se zamonaši, konstruktor je poslednji put viđen na rubu pustinje Chihuahuan, savetnica predsednika Republike Srbije i njegov lični guru su u svojstvu prvopoplašenih zahtevali da ministarka saobraćaja smesta da ostavku, da bude smenjena i da krivično odgovara za svoj nesumnjivi propust (daj bože da je bio slučajan), svečani let u Vatikan zaista spada u saobraćaj, a za bilo koju saobraćajnu nezgodu odgovorna je resorna ministarka. Sve se, međutim, svršilo ne treba lepše: papa nije viđen, ministarka je opstala, naši su se vratili, novinari su pod zrakoplov predusretljivo podmetnuli morsku plavet i pisali o drami nad Jadranom, a nemio događaj zbio se nad nemilim Zagrebom čiji su kontrolori nudili hrvatske piste za prinudno sletanje, što su naši ponosno odbili i okrenuli se ka voljenom istoku: “Ako padnemo u atar Antina valjda će se meštani setiti ko im je donosio humanitarnu pomoć za vreme Domovinskog rata! Posle će se dičiti koga su spasli, kao četnici američke pilote!“ – proletelo je predsedniku kroz glavu dok su stjuardese klizile između sedišta kao krpene lutke. Predsednik silno kuburi i kad se negde zaputi suvozemnim putem, službeni mercedes ili nema zimske gume, ili se kvari svaki čas, ne znam ni kako je predsednik uopšte otputovan u Moskvu, možda je po njega doleteo „suhoj“?
Predsednikov drugi guru (prvi zapravo) građanin Šešelj silno je propatio u Ševeningenu zbog „Blica“, organ DS-a je izgleda pisao kako najmlađi doktor nauka u SFRJ daljinski radi o glavi Tomislavu Nikoliću, kako iza zatvorskih zidina naručuje kumoubistvo, to se među zatvorskom bratijom raščulo i doktorelo se našao na zlu glasu. Dobro, svi su oni bili ozloglašeni i veleoptuženi, ali ni u jednoj optužnici nije bilo ničeg bratoubilačkog, naprotiv, ako su nekome i radili o glavi, pazili su da to budu primerci drugih naroda. Da zlo bude još veće, glasina o poručenom ubistvu doprla je i do čuvarskih ušiju, pa su i oni na vojvodu počeli popreko i takoreći mrko da pogleduju, što je za pet godina izazvalo dosta duševnog bola koji bi Šešelj sada da sudski i ljudski naplati.
Bratislav Gašić i Tomislav Nikolić Foto: Fonet
Ministar odbrane odbrambeno je u odajama Vojne bezbednosti sačekao ombudsmana radog da vidi dokumenta o sukobu Braće, vojne i nevojne policije, gostu je pokazan dokument za koji je ministar tvrdio da ne postoji, ama ga je g. Gašić obasipao unakrsnom paljbom pouka i ne preterano uvijenih pretnji, pa se zaštitnik građana ubrzo nakon ometenog očevida okrenuo nalevo krug i manuo se detaljnije inspekcije. Ostaje mu samo da bane kad bude znao da je ministar odbrane na manevrima, na molitvenom doručku, ili na aeromitingu.
http://soundcloud.com/istinomer2/prvo-lice-jednine
Da, valjda zbog radova u Memorijalnom centru „Bajčetina“, zbog završavanja privatne crkve, i zbog kuća koja su njegova deca sazidala na Savi, predsednik Nikolić se o našoj armiji izrazio kao kakav Crnotravac: „Vojska je temelj, stub i krov naše države!“, a kamo prag, ognjište!? Vrlo dirljivi i eksploatisani simboli ne uđoše u predsedničku metaforu.
Aleksandar Vučić Foto: Fonet
Premijer je sam sebi metafora, šta god da je u pitanju on se postavlja lično, emotivno, nepomirljivo i nepokolebljivo: ne dam Gašića, budžet Srbije biće zdraviji od mene (kakoe sravnenie!), i nedavno je, da bi pripretio uzletelim velikoalbancima, istorijski uzviknuo: „Ne dam Gazivode!“, grešna mi duša, i bruka moja, nisam znao šta je u pitanju, i već sam pomislio da je reč o njegovim saradnicima, nekoj braći učlanjenoj u SNS, kojoj je (tj. braći) opozicija iščeprkala neku nepodopštinu i hoće da ih smeni, ali me je zbunilo i to večno prvo lice jednine: „Ne dam!“ Kao da je to lično njegovo, i kao da on sam to može ne dati!
Ministar kulture g. Tasovac drži da bi bilo najotmenije da ćuti povodom akcije „Pištolj“, gde se ne baš toliko ni izokola javnosti sugeriše da je ombudsman pridoneo smrtnom slučaju koji je policija uspešno rešila pre dvadeset tri leta Gospodnja, iako je napad na zaštitnika građana orkestriran upravo tako da bi ga jedino dirigent mogao raspetljati.
Boris Tadić Foto: Fonet
Naš bivši faraon obreo se u upravnom odboru Aleksandrijske biblioteke. Kako se istorijske znamenitosti privlače uvećavajući slavu jedna drugoj, bivša kolonijalna sila ovenčala je bivšu voditeljku talk show-a Legijom časti, mojoj neznatnosti je čast, legija časti to što mojim stopama idu i premijer i sam Rasim Ljajić (koji se NIN-u bio potužio da ga Petar Luković i ja takoreći zlostavljamo!): sanjaju obojica o parlamentu u kojem bi bilo svega sto pedeset duša, i već se naslađuju uštedama koje su pred nama, ali ima crno na belo da sam otac buduće redukcije najvišeg zakonodavnog tela lično ja, primerke „Vremena“ gde takoreći naučno obrazlažem kako potrebu ukidanja službenih vozila, tako dijalektičku te etičku neminovnost da se parlament upodobi našoj malenoj i neimućnoj državi Boris Tadić je možda već poneo da ih preda odeljenju za periodiku u Aleksandrijskoj biblioteci. Na redu je rubrika „Verovali ili ne“: ruine koje nam je u Kneza Miloša pre petnaest godina ostavio NATO naši će do juna da sravne sa rodnom grudom. Već sam mislio da će to tako stajati doveka, kao neki presečeni koloseum ili kao grčka statua koja nema ruku. Ali što reče ministar Vulin, bolja vremena stižu pre vremena – pazite da vam ne promaknu.
