Poslednji pozdrav
Večiti derbi protekao je bez nasilja, malo je falilo pa da prođe i bez golova (1:0 za Partizan). Srbija je po Dositejevom najboljem savetu okrenula svetu svoje lepo lice, čak je i vreme za taj praznik sporta bilo lepo, golman pobedničkog tima zadigao je službeni dres i pokazao novim obožavaocima poruku „oprostite mi moju ružnu prošlost“, što će ga koštati mesta na golu orlova; dvojica delija su dva dana docnije napala Zvezdinog igrača i njegovu životnu saputnicu Jelenu Karleušu koja je u vekovnoj borbi navijača sa homoseksualcima uhvatila da potonjima javno drži stranu; malo su paru pretili, malo su im unakazili i oštetitili kola, nemaju rečnik bogat kao Amfilohijev, pa su svojim izražajnim sredstvima iskazali šta misle o društvenom angažmanu poznate pevačice (muž koliko znam nema kolumnu). Dok smo još kod sporta, nedaleko od Bogatića organi reda omeli su borbu pasa, mahom pit-bulova, u „Belom očnjaku“ isto tako šerifi prekidaju ilegalnu borbu kerova. Pa zar je naš pravni sistem u dvadeset prvom veku jednako nazadan, da psima uskraćuje ono za šta su obučavani, da odgajivačima izbija pare iz džepa, o kladioničarima da i ne govorim: šta je sa novcem koji su oni uložili i ko će ih obeštetiti?! A hteli su da iz dima kladionica iziđu na svež vazduh i da na ishod utiču ličnim navijanjem umesto da samo blenu u ekran…
https://youtube.com/watch?v=WMTMw1yb3lo%3Frel%3D0
Ove godine Medvedev nije dolazio u Beograd pa je naš najveći praznik, Dvadeseti oktobar, prošao neprimećen, kao vojnik u koloni ili ratni zarobljenik čiji pogled i ne uhvatite; položeni su venci, ali nije sviralo stotinu trubača, nije bilo igrokaza, petokraka i svega su čim su lane pred Dmitrija izašli.
I Deseti oktobar, kad je slobodarska Srbija rekla odlučno ne homoseksualnosti, polako klizi ka zaboravu, javi se još poneko: Nebojša Bakarec je koristeći vlastitu ekstremnu mladolikost sam marširao između huliganskih grupa: ja ne bacam kamenice, ne kradem patike, ali nisam ni u SKC-u ni u svojoj kući kao Palma i Toma Nikolić (potonja dvojica će ako Srbija za njihovog života uđe u Evropsku uniju zatvoriti kapiju, okupiti čeljad, ugasiti televizor pa na miru izdati dnevnu zapovest: vi mama mesite tri hleba od pet kila, vas dve snaje redićete vunu i rovašiti živinu dok je vedla, baba-tetka će kljukati guske), stasiti Markićević iz Nove Srbije rekao je da se stidi što nije bio uz omladinu u njenom pravednom i uzvišenom ustanku protiv izopačenosti, Amfilohije kaže da njegove silovite nasumporisane metafore nisu nimalo podjarile gnev mladeži, što će reći da je Njegovo Preosveštenstvo govorilo u vetar.
Evropska unija nam ljubazno vraća lažne azilante, mi ih još ljubaznije i još lažnije primamo: hoćete da zbog vaše pustolovne prirode propadne beli šengen, da ljudi koji zaista hoće samo da obiđu istorijske spomenike, muzeje i galerije moraju opet da drežde za vize, a sve to samo zato što u Srbiji nemate posla, što nemate stan, što gradić u kome uostalom bespravno prebivate* nema narodnu kujnu i što ne dobijate pomoć (vidi slobodno „Ciganski mol“ na sajtu „Peščanika“)!
Većinu lažnih azilanata čine Romi koji ako iz Evrope budu blagoproterani mogu u Kuršumliju, da o trošku države oprave zube i da ih zamene lažnim. Kako i većinsko stanovništvo nije stomatološki baš besprekorno moguća je i pojava lažnih zubobolnika – dobar dan, nemam dzube, a po majtinoj liniji tam Rom…
Hrvatski predsednik će na sud zato što je Branimira Glavaša proglasio lažnim general-majorom: ako odlazeći u mirovinu neću postati general-potpukovnik, majorstvo svoje vala ne dam, iako sam odlikovanja prodao jednome Aboridžinu koji je hrvatski zet. Naš pa pukovnik Legija ima novi roman, i njega je nedavno obezmedaljilo, ali mu se čin junački ne krnji. Preksinoć nas je napustio nemački oktopod, fudbalski prorok Pol: videvši da mu zemaljski dani idu svome koncu poslenici medija razvili su ispred njega kalendar, kao reklamni pano na stadionu, vizionar je došao pred 26. oktobar, tu se samo prekrstio i vratio se u akvarijum.
*omaškom sam pročitao „prebirate“ i, gle, odgovaralo je i to prilici
