Plodovi vesla

Motrim ja pomno koliko se kad posetilaca pozitivno izrazilo o mom radu, jedan me je čitalac izričito pohvalio, sedamnaestoro beše (us)kliknulo da dobro je, gle, veoma, ranije je zadovoljnika bilo kudikamo više, ali i ovih osamnaestoro pohvaljujem ja kao Jovica Stanišić sudiju koji ga je oslobodio i kao Oskar Vajld pozorišnu publiku inteligentnu što može razumeti njegovu dramu.

 

Pročitao sam ponovo svoj tekst pitajući se da nisam ozledio nečija kraljeljubiva čuvstva, da nisu moji čitaoci listom zadovoljni izbornikom Mihajlovićem pa sam ih neprijatno iznenadio? Shvatio sam da stanovništvo ima u mene još manje vere nego u Crkvu i u Armiju, ali kad bih i znao šta bi iz moga pera naišlo na dopadanje većeg broja građana (x>17), prekasno je da se podredim ukusu miliona potrošača, biće, dakle, kako je vazda i bilo!

&

Da sam juče umro ne bih znao da i Obrenovići imaju Krunski savet! Potežem ja s vremena na vreme prava i ove dinastije da ravnopravno uđe u trku za srpski presto koji monarhisti strpljivo glancaju, pozlaćuju i tapaciraju čekajući svojih pet minuta; lično znam dvoje muških ako ne potomaka ono daljih rođaka Dinastije Obrenović (potpisali su nedavno neku nazadnu peticiju, ne mogu da se setim koju, ali mora da su oni!), uglavnom tek danas shvatim da Obrenovići imaju pristalice, da imaju svoj vlastiti Krunski savet čiji je dostarešina, kako lepa reč (a ne podstarešina, kao podnarednik!) pohvalio suparničku dinastiju što su njeni pripadnici obišli grob Obrenović-Mašin, tja, nisam znao ni za ovaj ekumenski događaj, ama se veselim što su preda mnom i referendum i izbori: „Jeste li za to da se mrska republika kao oblik neprikladan za Srbe, Srpkinje i Srpčad jedared za svagda ukine, a da se Srbija vrati na blagoupravljanje Kralju, Bog ga poživeo, i svakog ko zaokruži DA!“! Pa će nakon plebiscita o monarhiji biti izbori, a na izborima biće  Karađorđevići, Obrenovići, Hrebeljanovići, Nemanjići, a zašto ne i neka porodica koja dosad nije kraljevala, a koja bi istakla svog kandidata – potonji bi bio kao nešto kao vanstranačka ličnost na višepartijskim izborima!

Ako bismo se odlučili za Kraljevinu, a izabrali potpuno novu i takoreći buduću dinastiju, pokazali bismo da monarh ne mora da se pojavi posle nekog krvoprolića, ustanka, svrgavanja prethodnog kralja ili infanta i njegovih namesnika, da kraljevina ne mora da se rodi iz pepela nekog dušmanlijskog carstva, nego da je za zasnivanje kraljevine dovoljna volja naroda koji zna šta hoće i koga hoće!

Nova vlast prepuna je ljubavi i brige za dinastiju, pošto je ugodila bezmalo svim mrtvima pripadnicima dinastije, pošto ih je sve prenela sa sviju meridijana u Oplenac, sada je zbrinula i jedno živo biće, princezi Jelisaveti vratila je vilu zvanu „Crnogorka“, plači partizanijo!

Srpski pokret obnove išao je vazda ispred svog vremena držeći stranu monarhiji i četnicima, ali od svega što su učinili nakon pada Berlinskog zida ostade vukovcima samo autorsko pravo na spasovdansku litiju, a sad vidim da osnivaju Akademiju SPO, besplatno će obučavati polaznike željne da uče na neprebrojivim greškama ovoga umnogome ukletog pokreta; pomislio sam da ostaci zaklane partije hoće zarade na svom ma koliko gorkom iskustvu, ne, akademija je besplatna, upis je do mislim prvog septembra, nema prijemnog, jedino što kandidati ne smeju biti stariji od trideset godina, nešto dakle poput političke škole u Kumrovcu, samo će ovo biti u rodnoj kući Vukovoj, u ravnom Banatu.

Predsednik Nikolić je mislim u Bratislavi izvoleo reći da Srbija „nema drugu porodicu nego Evropu“, uh, koliko je pojedinica negadljivih na gotove recepte ponovilo rečenicu „nemam rezervnu domovinu, Srbija mi je sve“, da bi taj besmrtni obrazac naš najbolji sin sada proširio: na mesto pojedinca postavio je Srbiju, a tamo gde je bila Srbija ukomponovao je Evropu, u Trebinju se orator proveo kao kera u bunaru, u manastirska bratija, ali i uprava su ga blagoiskulirali, te se predsedniku Republike oteše ove grke reči: „Došao sam da se poklonim senima Dučića, a našao sam kuću bez domaćina!“

Senima je zacelo drago, a kaluđeri neka greh oholosti okaju kad im bude zgodno!

Koštunica će na Vidovdan kroz prestoni Beograd predvoditi svoju elitnu partijsku jedinicu i sve onima koji na pomen reči Evropa potežu ko kuburu ko jatagan!

Počasni predsednik Demokratske stranke počasno putuje li putuje, nadam se da to plaća stranka ili on sam, jer kao u kakvoj pesmi o starovranjskom adžamiji – nikad doma nije: sa Stoltenbergom je divanio, prenose slobodni mediji, o odnosima dveju zemalja, prvopomenuti je makar premijer, počasni predsednik partije u rasulu zar može predstavljati zemlju koja je u usponu i sva okrenuta porodičnom životu tj. Evropskoj uniji! Pa je bio u Berlinu, pa Zagrebu, dobro, to nije daleko, ali verovatno je doleteo iz Stokholma ili sa severa Nemačke, zaista, ko to uopšte od agencija i novinara prati, ko i iz kakovih pobuda tako požrtvovano održava mit o ugasloj zvezdi? Mirjana Marković to za sebe čini sama, uz pomoć privrženika koje ne vija Interpol te su kadri i vlasni da u domaji prave promocije svojoj boginji, njeno delo „Prognana i neizgubljena“ dobilo je svoj treći nastavak, aferim, prognanice! Stanovnici Beograda ushićeni su vešću da će svako bogovetno vozilo imati barem jednog kontrolora, kad već plaćamo, hoćemo i da se to svakodnevno proverava i overava, ideal je da svaki putnik ima svoga kontrolora, prema mojim proračunama za dve će godine radnosposobno stanovništvo raditi mostly u kontrolorstvu: jedni u Parking servisu, drugi u BusPlusu, treći u Komunalnoj policiji.

Žandarmerija ima slogan „Srbe čuva Bog i Žandarmerija“, Ustav može da odvaja državu od crkve koliko mu drago, ove dve sile, sjedinjene u reklamnom sloganu ne može ništa da odvoji ni da dekoncentriše, ne znam grešna mi duša ni kad pada Dan Žandarmerije, a biće velelepna vežba, pokazno zanimanje, parada i šou (za espeesovce je defile žandarmerije što i litija za SPO).

Oni koji ne dobiju posao u najrazvijenoj grani naše privrede,  kontrolorstvu,  radiće u Državnoj lutriji, kazinima, kockarnicama i sportskim igraonicama koje će zbog svog vaspitnog značaja dobiti od države znatne donacije i poreske olakšice.

Novi Sad je ukrašen grafitima „Smrt dođošima“, uh, više nema ni naloga za prisilni odlazak („Dođoši, napolje iz ravnice! Pravac na vaš rodni krš, kraš ili karst!“), nego se ide na konačno rešenje, rođeno iz duha običnog drvenog vesla („Jeblo vas veslo koje vas prevezlo!“), šta je još bilo, Jemen priznao lažnu državu, „Kurir“ se dodatno zakrvio sa JK i tvrdi da je na njenom koncertu bilo svega deset hiljada duša, da li će pevačica (koja je ipak prošla bolje nego Toma Nikolić u manastiru) potražiti pravdu na sudu, bumo videli, Svetlana Ražnatović iskusurala se Otadžbinom iskeširavši jedan i po milion u valuti naše buduće porodice, sve je dobro što se dobro svrši.