Opasnost na putu #Retrovizor

Nisam neki istaknuti istraživački novinar, ali sam se, zabrinut za bezbednost u javnom saobraćaju, prihvatio tog zadatka, i, gle, bio sam na dobrom tragu: za kamionče kakvo je nabavio (uzeo u najam) predsednik Republike potrebna je vozačka dozvola C kategorije, ili C1, šta god to jedan značilo!

Ukoliko ne položi vozački ispit – a što bi se moralo dogoditi pred kamerama što više televizijskih kuća, jer sam prestao kandidatu da verujem – ukoliko dakle ne prođe obuku i ispit za vožnju kamiona, biće opasnost na drumovima, od kojih je doduše veći deo sam lično izgradio, svojim prespretnim rukama i novcem koji je za tu priliku štedeo od svojih pripravničkih dana u Bosni pa do dana današnjega!

Verujem da poneko sedne za volan kombija koji ima devet sedišta, a šofer ima B kategoriju koja mu dopušta da vozi osam duša, verujem da neko sa B kategorijom ponekad vozi i omanji ili osrednji kamion, ali ljudi to čine krišom, i sa nadom da ih saobraćajna milicija neće pardonirati i kazniti, ovde imamo najavljeno kršenje zakona, kao da čujem prestupnikov slavodobitni glas: „I, šta mi možete!?“

Nije ovo sa kamionom prvi rđav primer koji car daje podanicima: pre nekoliko dana vozio se škodom (kad dvoje ljudi čine isto, kad voze na primer škodu, nije isto!), za koju istinabog ima dozvolu, ali opasno je i protivno je zakonu o jav. saobraćaju sesti za volan neispavan, a car skoro nikada ne spava, i taj manjak sna ne odražava se blagotvorno na njegove vozačke sposobnosti, pa ni na nevozačke! Drugo, nisam Tita ni Miloševića video na televiziji da toliko piju rakiju i vino, stoga, u nemogućnosti da mu ovo lično kažem, ovim ga putem podsećam da alkohol ostaje u krvi dvadeset četiri sata, i ako je juče pio, a danas seo u škodu, krvotok mu još nije očišćen od alkohola, dobro, imamo primere, kuma, koji je sa dosta opijata izazvao saobraćajni udes i prošao je koliko znam nekažnjeno, ni kumov kum, kum nad kumovima, ne strepi da bi mu mogla biti oduzeta dozvola, jedina dozvola koju ima (B kategorije), ali tako umoran, neispavan, sa nagomilanim maliganima od proteklih dana, vozio se škodom, postaravši se da ta pustolovina bude i snimljena, ovekovečena, bio je na pijaci gde je doživeo prosvetljenje, otkrivenje, da seljaci i nakupci cene doživljaju kao niske, dok je kupcima, i pored enormnog rasta njihovih plata i penzija, sve to skupo, ali potrudiće se dobri čovek iz Čipuljića da posle dvadeset petog oktobra i jedni i drugi budu prezadovoljni, i vuk sit i ovce na broju, stranka i dalje na vlasti, to je trojstvo koje našem vlasniku daje nadljudsku snagu da istraje u samodržavlju i samoljubivosti koja je odavno postala nepodnošljiva, ali bilo mu je malo što se sam vozi svojim kolima, iako zakon predviđa da šefa države voze i obezbeđuju profesionalci, nego je popio flašu piva, i to nisam saznao od njegovih dušmana, nego se pivopija sam pohvalio da je popio bocu piva, zaječarskog, plači hajnekenu, plači pivo karlovačko, i vi sva piva iz zemalja koje crkavate od zavisti što Srbija napreduje u čizmamo od sedam vrsta, ne trebaju ni meni milje, imaju braća naša sto puta bolje i tačnije mere nego Anglosaksonci, pocrk. dabogda. Voleo bih da je vladar rekao: „Čim sam parkirao auto, i to u javnoj garaži, jer bio sam daleko od moje domicilne parking zone, latio sam se piva: neću voziti narednih četrdeset osam sati, a zaslužio sam da se nakon ovog mog ukazanja među običnim ljudima počastim onim čime se oni časte, iako me u Predsedništvu čekaju boce arhivskog vina, sa zaštićenim geografskim poreklom, jesu spakovane, da Anu sačeka čista kancelarija, da ne pođe i ta čista duša koja se na mene ugleda i više nego što bih želeo stranputicom kojom ja uveliko idem, a na koju me je naveo umor, jer se zbog dobrobiti Srbije nikad ne odmaram…“ Ali me je ostavio u uverenju da je popio zidarsko pivo i vratio se u javni saobraćaj! Možda na kilažu carevu, nije lepo reći kilažu, možda na zapreminu predsednika Republike pola litre piva ne dižu one promile iznad zakonom propisane granice, to ne mislim da istražim, nisam toliko ogrezao u istraž. novinarstvu, ali zar ne daje vladar rđav primer i vazalima i kmetovima?! Ako vladar pije pa vozi, zašto ne bih i ja!?

Možda će, grešna mi duša, ići na obuku i polagaće za kamion, ali se, priznajem, pitam jesu li careve kognitivne sposobnosti baš takve kakvima se hvališe, drugo, izgubio sam veru u carevu istrajnost: nakon sjajnog početka u trenerskoj školi došlo je do istorijskog zastoja, nakon razmetanja desetkom nastupio je trajni tajac, treće, knjiga o trijumfu nad obojenom revolucijom nikako da izađe iz štampe, dakle, biću iznenađen ako predsednik postane kamiondžija sa ispravnom bumaškom, a žao mi je što nije bio podvrgnut alko-testu nakon zaječarskog piva.

I, da.

Nisam gledao spot studenata umetnosti, ali kao simbol življenja u kazneno-popravnoj ustanovi ne bih upotrebio sapun, znao bih unapred da će takva šala poslužiti majstorima posuvraćivanja, vitoperenja i preuveličavanja, da je zloupotrebe kao pretnju silovanjem: nije li kibla bolji simbol nego sapun ispušten u zajedničkoj kupaoni?

Natčovek koji može da obuzda i takoreći ukine svoj metabolizam, kad nije bio u toaletu dvoe sutok, ili koliko, ne bi kiblu morao ni da koristi, ali bi trpelo njegovo čulo mirisa, pa i vida, jer se njegovi cimeri nisu izdigli iznad nesavršenosti ljudskog organizma.