Novi pluralizam #Retrovizor

Onoga je livada čije stado na njoj pase, džaba katastar, tapije i drugi papiri, eh, kad bi barem tako ispalo i sa vakcinom: onoga je zemlja koji vakciniše stanovništvo!

Jer, na nama je da vakcinišemo što više građana na Kosovu, oni, malo južniji i malo zadrtiji građani, koji smatraju da su se od Srbije nakonec i navsegda odvojili, naravno da popreko gledaju na bočice i špriceve poslate iz Beograda u srpske opštine, ali naše je da našu prapostojbinu i sadašnju teritoriju, upisanu u Ustav, uknjiženu, povratimo, celu, kako znamo, a ako borba bude išla preko leđa korone – utoliko bolje.

Vakcine je predsednik prvobitno, prvenstveno i samovoljno namenio našim Ujedinjenim oružanim snagama, policiji, vojsci, komunalnoj policiji, Parking-servisu (potonji je i jedan od stubova naše privrede). Videvši, ipak, da to niko pod milim bogom tako ne radi, odobrio je da se vakcinišu najpre oni kojima bi zaraza najpre i najlakše mogla doći glave (što bi, iskreno govoreći, još kako pridonelo da naš mili PIO stane na zdravu nogu), ova iznenadna milost koja se sručila na vremešne civile nije predsedniku bila dovoljna, nego se lično, a zapravo sve radi lično, založio još i za viševakcinski sistem: ako smo već iskorenili višepartijski sistem i pluralizam u politici, nabavićemo i ruske, i kineske, i Fajzerove vakcine, pa neka narod – predsedniku se nikad ne omakne reč „stanovništvo“, radne ljude i građane kojih su bili puni svi naši ustavi i svi plenumi u ondašnjem jednopartijskom sistemu izuzetno retko pomene, jedinica njegove mere je na-rod!) – neka dakle narod ispolji svoju i medicinsku istančanost i neka slobodno iskaže svoju pristrasnost glede država iz kojih potiču vakcine, biraj, ago, šta ti srcu drago, preplaviće nas milioni vakcina koliko sutra, naše Ministarstvo zdravlja će samo na jedne nalepiti etikete Ujka Sema, na druge babušku, na treće pandu, vakcina će biti besplatna, biće to nagrada za sav novac koji smo dali privatnicima, jer su takozvani kovid centri bili besmislena čekališta sa kojih su bolesnici (ja) nakon celodnevnog okapavanja ispraćani bez pregleda, bez urađenog testa, bez lekarskog izveštaja i bez propisane terapije; ubrzo smo, od osoba priblizhennyh k imperatoru, mrvu po mrvu, saznavali da nećemo, ipak, dobiti baš onoliko vakcina koliko nam želi predsednik, farmaceutska industrija nije u stanju da drži korak sa predsednikovom dobrohotnošću, vakcina će stizati u manjim paketima, da se ništa ne razbije u transportu, i nećemo je primati dok ne proslavimo Božić, Srpsku Novu godinu, Svetog Savu, Dan Svete Državnosti, nekako s proleća počeće spasavanje onih što se spasti mogu, neki će na red doći oko Vidova dne, treći pak tek na Dan primirja u Velikom ratu, pa neka, barem smo se nekoliko dana radovali, predsednik jeste za nas bezecovao milione vakcina, e, sad, proizvodnja i isporuka verovatno će kasniti, i više nego što nam je nagovešteno, ali, bože moj, pripadnici svite su tu da nam saopštavaju brojke koje nisu tako velelepne, i koje po uzoru na nepredvidljivi kovid osciluju, od miliona do nekoliko hiljada, zavisi ko nas blagoizveštava, i ko na koje razdoblje misli, i ko na koju od frabika misli, ali nećemo predsednika držati za reč, nećemo ga reziliti zbog njegove prečiste namere da nas snagom svoje volje i silinom svog ugleda među proizvođačima vakcina sve sačuva.

Dobra vest je da naše zemlje, koje su otrgnute ili odmaknute od Matice, možemo sada na još jedan način da vraćamo u majčinsko okrilje i pod blagoslovenu očinsku pasku predsednikovu, donedavno nas je sa našim zovimo ih krajinama, po-krajinima, držala u vezi jedino vremenska prognoza. Posle kraha slobijanstva u dvema SAO Krajinama, još dugo nakon progona naše braće iz Hrvatske, u vestima smo redovno slušali kako je u Kninu toliko i toliko stepeni, kako duva bura i šta ti ja znam, i kako je u Slavoniji od košave i kiše polegla pšenica… Mislio sam: dok nam stižu vesti o klimi, dotad Krajina još nije propala, nijedna nije još pala cela u dušmanske ruke! Ako su i proterali srpski živalj, a dosta su ljudi i poubijali u njihovim rođenim kućama, nisu mogli da nam oduzmu ono što je iskonsko, samim tim i naše, jer smo narod najstariji – nisu mogli da nam oduzmu atmosferske padavine, temperaturu, vetar i seizmičke poremećaje!

Slavna praksa čuvanja naših ognjišta putem vremenske prognoze primenjuje se i danas, nema dana da ne čujem kakvo je vreme u našoj Prištini, nije to baš pun suverenitet nad Kosovom, ali glavni grad je pod našim punim hidrometeorološkim nadzorom, sve dok je u našem dnevniku i na mapi Javnog servisa, nema Kosovo kud, pa ipak, želeo sam da hidrometerološku borbu potmognemo još nekim snagama, kao što je sadašnji ambasador u Americi bio smislio ikonostasni srpski voz koji ide na tamjan: sad mi je srce puno jer će se urednicima prognoze vremena priključiti naše snage za vakcinaciju! Pošteno govoreći, nas zanimaju naši – ovo je pleonazam, istina uvek izgleda kao da smo je oduvek znali – ali predsednik se, opet prvi, već setio da na Kosovu ima i pripadnika drugih naroda, e, i oni će biti vakcinisani, mnogi Malisor postaće takoreći kolateralno otporan na koronu, mnogi Egipćanin; mnogi Rom, biće prijatno iznenađen, što i na njega, koji nema nacionalnu državu, neko misli, vakcinu će, ako dobro razumem predsednika, primiti i svi Albanci koji budu želeli da dobrovoljno podvrnu rukav. Biće to neverbalna izjava lojalnosti Srbiji, i služiće na čast i vakcinisanima i nama. Doduše. Albanci koju budu primili srpsku vakcinu – tako će je oni tamo videti i tako će je zvati, iako vakcina strogo uzev nije naša, jer, gle, naši naučnici nisu uspeli ono što je ministar zdravlja u njihovo ime rekao da mogu u svako doba da urade – neće od svih svojih sunarodnika dobiti aplauz, mogla bi naša vakcina da tamo postane vakcina razdora, ali dosta smo se mi Srbi delili, ako se budu i drugi malo delili, šta mi možemo, možda je na njih došao red?