Nova Zagorka #Retrovizor

Srce je mudroga u kući gdje je žalost, shodno ovoj istini iz Sv. pisma vinula se predsednica Vlade u Bačku Palanku gde je bilo pogibija, ne toliko zbog oluje koliko zbog bonace koja je zavladala u opštini i drugim državnim nadleštvima, koliko znam nije otišla na adresu gdje je žalost, susrela se radije sa gradskim i opštinskim velikanima, to je sigurno bilo obostrano srdačno, ta sve ih veže pripadnost istoj umalo ne rekoj crkvi, partiji, ali se mudrica ne znadijaše ponašati kako Bog miluje, nego je stanovnike Palanke, koji danima protestuju, hladnokrvno upitala: “Šta vi nama zapravo spočitavate!” Možda je i u pravu, nevreme je pokidalo kablove, u kablovima je bilo struje, i desilo se to što se desilo… Premijerkina vizita Palanci nije dobila pohvale, ali zar nije moglo biti i gore? Kako nas je prosvetlila povodom nesrećnog pada helikoptera: beba ne bi preživela ni da helikopter nije doleteo po nju, a nije ni ovako preživela… Tako je mogla reći: “Mi smo ceo sistem snabdevanja strujom nasledili od prethodnog režima, nismo mi, nije Aleksandar Vučić uveo napon od dvesta dvadeset volti, da je prethodna vlast, po uzoru na naprednije zemlje, uvela struju od sto deset volti, danas bi u vašem simpatičnom gradiću bilo duplo manje nastradalih, pa ja ne bih možda ni doputovala…”

Njezin šef je, čuvši šta se sve desilo građanki koja je o porodičnom nasilju govorila na protestu, žovijalan kak i vsegda, upitao da nije možda on kriv što se neko udao, ili što se nesrećno udao, pa nisi bio provodadžija, ali ovakvim pošalicama zar nam ne pokazuješ, hiljaditi put, da ti do običnih ljudi, a koji se nisu učlanili u tvoju partiju, nije nimalo stalo?

Na Vulina, koga je jedna prilična sila prilično teško optužila, primenio je besmrtni obrazac “ne dam Batu!”, neće dati ni Aciku… Slutim da će Vulin postati ikona srpstva i Srbije, na pravdi Boga naruženih na pasja ako se tako može reći kola, možda aktivisti nabavljaju sprej kojim će pored “Kad se vojska na Kosovo vrati” biti živopisan šef tajne službe i slogan “Što je više kleveta i laži, Vulin nam je sve draži i draži!”, pisao sam već o sličnostima naše vladajuće klase sa mafijom, čije se Vjeruju može opisati ovako: ko god je odan Kumu, biće pod punom zaštitom Cosae nostrae, šta god učinio protiv zakona, običaja, morala i koječega drugog, na tom moralnom načelu opstojava mafija, još duže nego naša savremena vrhuška, ali se potonja ravna prema starijim, proverenim uzorima. Ako je neko pouzdano naš – atestirani član, pripadnik bratstva – neće nikada i nipošto biti pušten niz vodu, šta god da je uradio onima koji nisu naši. To je isto načelo koje smo svetosavski primenjivali na ratne zločince: nije važno je li general prekardašio u borbi za srpstvo, neka je počinio i ono što dušmani zovu genocidom, Srbin je, i prema tome je izuzet od konvencionalnog prava i dosadnog miroljubivog i tobože čovekoljubivog ćudoređa!

Sam Vulin, koji ne može u Sjedinjene Američke Države, može u Kanadu, kod ženine tetke, Bog je poživeo, ako se baš uželi severnoameričkog kontinenta, a šta će u majci Srbiji biti sa njim Bog sveti zna, i vlasnik naš možda zna, a možda se tek sprema da odluči, zaista, šta će sa bivšim julovcem, negdašnjim borcem za radničku pravicu, osobom koja je oblačenjem u uniforme šivene po njenom vlastitom dizajnu i po njenoj ličnoj meri pokazala da je zrelosti što se tiče na nivou provincijalnog adolescenta, zvanog u Vojvodini dzindzov, ali koja je hvalila gospodara više nego što ima hvale u svim troparima i psalmima zajedno.

Sam Vulin, ako nisam nešto propustio, kao da je u zemlju propao, u bački černozem od kojeg je sazdan, ili u neki od podruma tajne službe, nisam naišao ni na kakav njegov direktorsko-informativno-bezbednosni ispad, hoću reći izjavu, ili obznanu, verujem da – dok tihuje na mestu tajnom kao što je tajan i njegov uzvišeni posao – umuje ovako: “Zašto ne bih i ja krenuo Zaginim stopama? Zar ne bi za sve, na čelu sa mnom, bilo najbolje da mudro ćutim, da se nigde ne pojavljujem, da ništa ne remetim, da ništa pogotovo ne popravljam, znači, da se živ ne čujem, a da ostanem direktor dok ne odem u penziju, ili dok ne postanem još koji put ministar policije ili odbrane?! Naši bi me mogli snimiti kako izlazim iz ofisa, sa fasciklom koja mi zaklanja profil, a koja je krcata činjenicama o mojoj nevinosti, i o podloj prljavštini Vašingtona, tako bi se videlo da sam živ i da radim bezmalo koliko i predsednik, ili bih se mogao možda i ukazati na kakvoj vanrednoj sednici Saveta odbrane, ili Komisije za nabavku dronova-samoubica, gde bih samo ćutao, sa tamnim naočarima, kao i Dolovac, ili radije kao jedan od braće Bluz?”

Ali zašto naš gospodar ne zamoli svog pravnog naslednika Vučevića da optuži Vulina za sve ono što potonjem Amerikanci, crk. dabogda, stavljaju na dušu, pa da tužilac to prvog sledećeg radnog dana u celosti i sa iskrenim gnušanjem odbaci, zašto odustati od mehanizma koji je savršeno funkcionisao kad se advokat Vučević beše okomio na najboljeg studenta Pravnog fakulteta?

Naslovna fotografija: FoNet/MUP