Nezbrinuti našijenac #Retrovizor

Presekao sam se bio i zabrinuo: prekjuče celog bogovetnog dana nisam video veleupravnika Pošte ni na jednoj od prepredusretljivih televizija, vazda željnih da čuju nešto pametno od takozvanog Bakija, miloševićevca koji se bio razvio u medijskog magnata, potom u biznismena još i šireg spektra, dok se nije skrasio na čelu Pošte, ali danas na Prvoj TV (kakav pompezan naziv: kao ‘prva dama’: Toma i Dragica etc.), razmenjivao je opet misli Baki sa Marićem, koji je verovatno bio još ozaren noćnim gostovanjem na Pinku, gde je sparingovao našem vlasniku skupa sa slavn. Babićem, inače je Baki dobio srebrnu medalju za pojavljivanje na televiziji, po mojoj evidenci naš vlasnik ga je nadmašio samo za jedanaest indeksnih poena, šta god to bilo, i onda, naravno, kad se jedan dan u kalendaru prituljeno provuče bez direktora Anđelkovića, učini mi se taj dan faličnim, praznim i nekako neispravnim, ali danas, slava Bogu, sve je opet na svom mestu: živ je Baki, umro nije, dok je Pošte i Srbije!

Nerado pratim crnu hroniku, iako ona živi, ako se tako može reći, od Gutemberga do naših dana, pa ipak nisam mogao izbeći da saznam šta se zbilo na Novom Beogradu (srećom nije u Beogradu na vodi, gde nije došlo ni do kakvog krvoprolića, pa je najlepši deo prestonice uporediv sa Markesovim Makondom, selom tako mladim da u njemu još niko nije umro): moj brat u Hristu sustigao je moju i svoju sestru u Hristu, sa kojom je bilo dete, i nožem je sleđa izbo, ne bi li joj bez daljih smetnji oteo tašnu sa novcem, žrtva je u bolnici, ali moje su se misli – jakože one ptice koje se u jatu spuštaju i složno obrću nazad po nekoj meni nepredvidljivoj koreografiji – vrtele oko prestupnika, čiji se portret, gle, ubrzo pojavio pred nestrpljivom publikom: ničeg zločinačkog na licu, a, to je ta banalnost zla, za spoznaju koje imamo zahvaliti Ajhmanu i Hani Arent! Ili je još gore: ovo kod nas je fotogeničnost zla. Pa da. Da sam video sliku i na kvizu nagađao čime se model bavi, tu bi bile: muzika, arhitektura, dizajn, i možda, pod „d“, da je zastupnik kakve fabrike automobila…

Pa sam onda pomislio: počinilac je ispravno razumeo vladara, koji je lično branio Nišlijku kad je ova nožem napala dekanku niškog fakulteta, to je nožić, kupljen tog dana, svedočilo je svevideće oko, hladno oružjence je dakle još bilo sterilno i takoreći nevino, kao i napadačica, dalje, isti vladar pomilovao je nasilnice koje su kolima zamalo lišile života studentkinje, dok su potonje odavale pomen državinim žrtvama: neće sad valjda ovaj napadač, samo zato što izbodena nije istaknuta blokaderka, biti prepušten na milost i nemilost pravosuđu, crkl. dabogda, valjda će i ovaj baksuznik potpasti pod neizmerno milosrđe vladarovo!

U međuvremenu čujem da je nasilnik uhapšen, ali su se ukazale i druge njegove slike, neke bogme toliko različite da očekujem podnaslov „Jedan ili više počinilaca?“, ali uzmimo da je počinilac jedan i da je uhvaćen pravi napadač. O njemu čitam da je pre dva meseca pušten iz Požarevca, iz kaznione u čijoj sam blizini i ja bio stražar, ne zatvorski nego vojni, i eto šta se dešava kad država onoga ko je pošteno odležao svoje ne stavi odmah u Ćacilend, gde bi imao smeštaj, hranu, grejanje (koje ja plaćam, i meni slični, ali nije mi žao!), nego netom pušteni robijaš mora da pribegne samofinansiranju!

Jedan kvart ovo humanog i humanitarnog naselja preobraziće se ovih dana u najpre beše rečeno Božićno selo, koje će verujem otvoriti otac sviju svetkovina, građevina i nastambi pod nebom serbskim, već je negde van centra Beograda, položio kamen temeljac za novi Generalštab, koji biće još stariji i još lepši nego ovaj od kojeg je kukavički i neposlovno digao ruke Trampov zet, danas, iako izbegavam sada već i vlasnikov glas, a ne samo reč i misao, čujem kako deklamuje o Božićnom seocetu, priklanjanje deminutivima je siguran put u kič, ali besednik usavršava srpsko tepanje (Rusi su u tome šampioni, oni imaju i komparative po uzoru na babuške, sve manje i sve nežnije i nežnije), do Rođenja Hristovog imamo još deset dana, dotle će seoce, koje treba da razgali i najtvrđe srce, možda postati Božićno seocečance, po uzoru na pozorištance, sa transparentom razapetim između dveju skupština: „Sve što ste želeli da znate o kriminalcima, a niste smeli da pitate! Dobro došli na božićni bazar čiji prihod će hristolikim žiteljima ove jedinstvene naseobine pomoći da je razviju i otvore i u drugim gradovima!“