Neoduševljeni ministar #Retrovizor

Nije čestito bio ni pušten u svečani opticaj, ministar prosvete već je zaslužio karakteristiku za kakvom žudi svako biće hijerarhije: ističe se. Za razliku od svog dobrotvora i idola koji je sa istinom raskidao mic po mic, pa sve brže i sve drastičnije, da bi u poslednjih godinu dana dostigao svoj lični vrhunac i verovatno svetski rekord, novopečeni državni velikodostojnik Dejan Vuk zaputio se odmah tom, za velmože blagoslovenom stazom; u Vladi se i obreo preporučujući se istrajno samodršcu na samodrščevim privatnim televizijama, evo, ja sam uz tebe, svetli care, a istini, logici i etici ćemo, pogotovo kad i ja budem uključen, pokazati koliko su precenjene, odvratne, i malo je reći nepotrebne: mi koji Srbiji želimo budućnost bez premca i bez presedana, znamo da su te tri tobožnje vrednote podlo smišljene, zna se i gde, da budu oružje u rukama onih koji ne vole Srbiju!

Evo jednog od novijih bisera iz popečiteljeve riznice: nije oduševljen privođenjem studenata tokom blokada, ali nije oduševljen ni njihovim agresivnim ponašanjem!

Ne bi li bolje zvučalo, ne bi li bilo prikladnije da je novopečeni novopopečitelj kazao: „Privođenje studenata nedopustivo je državno, sudsko i policijsko nasilje. Na žalost, dok sam ja postajao i postao ministar prosvete mnogi je nedužni student spavao sa stenicama i nije znao ni za šta je optužen, ni kad će biti izveden sudiju, koji pitanje je da li će se povinovati zakonu ili samovolji odnarođenog i odljuđenog pojedinca, ali sada, kad sam ja napokon ministar prosvete, što služi na čast više državi i više univerzitetu nego što služi ili što je potrebno mojoj malenkosti, okrenutoj nauci i jedino nauci, sada više nijedan student ne sme i neće biti priveden: ovi uzapćeni moraju svi biti pušteni u narednih četrdeset osam sati!“ Ne, Vuk Dejan – zakon komutacije važi i kad su imena u pitanju? – opredelio se da bude ironičan, njegov previsoki položaj naprosto možda i iziskuje da bude drzak: „Nisam oduševljen!“ Umesto da skupi hrabrost i da kaže: „Šefe, ako date da se uhapsi ma i jedan student ili profesor, imate moju neopozivu ostavku. To je nezakonito, neobrazloženo, okrutno i protivno našem nadam se zajedničkom hrišćanskom svetonazoru!“

Ali ne, ministru se dopala neoduševljenost, i u nju je, kao što se čokolada pakuje u zlato, upakovao glavnu svoju laž: nije oduševljen agresivnim ponašanjem studenata! Bravo, bravo, time si potvrdio vladarev apodiktički sud, izrečen uoči Vidovdana: „Oni ne mogu bez nasilja!“ Tj. studenti. Da! Vladar je baš to blagoizustio, nebo se, za razliku od nastrešnice nije u taj mah srušilo, a sada od novog vazala vladalac dobija pohvalu za ono što je o studentima izvoleo reći. Ako nastavi da biva neoduševljen i ovim i onim, počeću na ministra da gledam kao na neodushevlennoe sushchestvitel’noe, kao na imenicu koja predstavlja neživo biće, pa će prvi i četvrti padež da budu isti: ko, šta – ministar prosvete! Vidim koga ili šta? – Vidim ministar prosvete! Kao kad kažem: „Vidim šifonjer!“ A vidim na primer inženjera!

Čuo sam davnym davno primer iz staroslovenoskog, imenica koja je označavača oblak bejaše shvatana kao nešto odushevlennoe, kao živo, kao nešto što ima dušu, jer je od oblaka zavisio život naših starih, dok je pradiplomata – jer bilo je još tada tih ladoleža i parazita – u jeziku slovio za neodushevlennoe sushchestvitel’noe!

Dosta o njemu, što reče pisac Drašković o despotu Miloševiću, i previše je dobio vremena, ide rubrika „Gde su, šta rade!“

Đorđe David zadao je coup de grace mitu da su rokeri buntovnici, uvek nakostrešeni prema establišmentu, čak i kad je establišment naoko prihvatljiv: ne samo što je sa voshishcheniem primio orden od našeg vlasnika, nego je od radosti i ponosa ubrzo zapevao na gradskom trgu pred Lozničanima, koji su ga podsećali da je zapostavio pumpanje, pa je roker bio žovijalan, gotovo kao ministar prosvete, feudalci su su svi do jednog izuzetno duhoviti: „Biće nešto od vas“, skresao im je, „kad se jednom probudite… „

Verovatno zna da je Dejvid Bouvi u dva navrata odbio da mu kraljica dodeli titulu sera, prvi put je rekao da ne zna šta bi sa tim, drugi put je bio pažljiviji: „Nisam sve ovo radio da bih postao ser!“ Ali, nismo mi Englezi, naš kralj je mnogo bolji od engleske kraljevske porodice, i građaninu Davidu je bilo baš drago da ga Golijat odlikuje.