Kurjačka bukvica #Retrovizor

Mali saveti, nikakva korist. Ovako bi se mogla zvati redovna rubrika u kojoj bih vladaocu pomagao da ne ponavlja unedogled iste jezičke pogreške ili nepreciznosti. Isto kao što, kad želite da se nekome dopadnete, birate reči, tako, još i više, morati biti precizni ako se upuštate u vređanje (drugih), ili ako se prepuštate samohvalisanju kad god ne omalovažavate, kad god ne nipodaštavate druge, i kad god im ne pretite.

Ne sme vaša žaoka, koja bi da bude otrovna, ako ne baš smrtonosna, da izaziva tugaljivu nelagodu kod svakog iole pismenog građanina. Da sam savetnica Suzana ja bih se odvažio i u podesnom trenutku bih oprezno i promišljeno natuknuo: “Šefe, ako iko zna koliko vi radite, koliko vi ne spavate, o koliko stvari istovremeno brinete, ako iko zna koliko je ideja rođeno vašoj glavi, ja znam, kao što znam i da vam je Srbija ono što se kaže iber alles, znam koliko ste stranih jezika savladali uza sve drugo što radite, ali u toj stalnoj prekomernosti ponekad vam se omakne nešto što će oni koji ne žele dobro Srbiji, odnosno Vama, jedva dočekati. Vi ste bez sumnje prvi vladar koji iskreno i otvoreno govori šta misli, i to što ste one koje treba vređati javno i otvoreno žigosali kao ološ, u mojim očima vas je učinilo još većim nego što ste bili, ali mi se čini da ste rekli ‘ološi’, a reč ‘ološ’ ima samo jedninu, vi koji imate šešeljsko pamćenje sigurno se iz gimnazije sećate onoga singularia tantum, pluralia tantum, ološ je reč tako sveobuhvatna da joj ne treba množina, pa kad već ne grešite ni u čemu što se vladaluka tiče, pazite da vam se, ma koliko opravdano vi bili gnevni, ne omakne izraz belosvetski ološi, ako sam ja uopšte dobro to i čula, jer svi na koje ciljate spadaju u jedan te isti ološ, jednina! To su te reči koje u jednini mogu da obuhvate milione, kaže se ‘šljam’, zar ne, nema potrebe da iko kaže ‘šljamovi’, tako vam je i sa ološima. Znam da ste sve ovo znali još u vašem navijačkom uzrastu, ali baš zato budite besprekorni u jeziku kao što ste besprekorni u politici, sportu, izgradnji puteva, stadiona i drugih narodnih potrepština, ne zamerate mi što sam ovo rekla, odlučila sam vam to kažem baš zato što to znate i bez mene, krivo mi je kad vam se omakne ma kakva sitnica koja odudara od vaše posvemašnje besprekornosti!”

Našem vlasniku se dopao izraz “sa dna kace”, očito ga je shvatio kao sinonim za talog, idiom može dakako i to da označi, ali izraz decenijama služi da oslika baš nešto što je za podičiti se, a to je naravno pripadnik našeg naroda, “Srbin sa dna kace” uvrežio se kao najveća pohvala, označavao je, barem dok mu naš najveći orator nije prišio suprotan da kažemo polaritet, Srbina koji je po srpskosti, tome svojstvu nad svojstvima, među najboljima, Srbin sa dna kace je Srbenda, Srbin i po!

Kaca govori da potiče neposredno iz naroda, možda i sa sela, mada se kupus kiseli i u gradovima, a to što je sa dna te drvene posude znači da je ogrezao u onome što je ukiseljeno, posoljeno i ostavljeno da sazri, to što je sa dna kace znači da je u blagoslovenom rastvoru, rasolu, proveo duže nego druge glavice, usled čega biće ukusniji od drugih glavica kupusa, ili od prokola (prokula, prokulica, vrste kupusa koja se ne glaviča), jer ono što je bilo na površini i što će biti prvo izvađeno da bi se kuvala sarma, to je slabije od prokola ili glavica koje su se obrele na dnu. Prema tome: ako neko kaže “ološ sa dna kace”, ili, još gore, “ološi sa dna kace”, upada u protivurečnost, kombinuje nepohvalno sa pohvalnim i pravi zbrku. Dno kace nije isto što i dno bureta, dno kace kod nas ne označava, ili ne označava prvenstveno, talog, mulj (čega ima u buretu domaćeg, još nepretakanog vina), dno kace je rezervisano za pravog, neiskvarenog Srbina, prožetog rasolom i solju više od svih glavica koje su iznad njega.

Još jednu, sitnicu, šefe, pa da završimo za danas, rekla bi savetodavka (kad bi svoje polje rada shvatila kao ja što bih ga shvatio da se na mene spustila milost gospodara): “Ovo sa vukom kao životinjom koju je nemoguće dresirati i vodati po vašarima ili prikazivati u cirkusu, naravno da je izvrsno, našto čekati da vam drugi daju nadimak, ako možete sami sebi da odredite mesto u lancu ishrane, ne u lancu ishrane nego u nomenklaturi ponositosti i slobodarstva, kad govorite o veličanstvenoj prirodi vuka jasno je i onima koji to slušaju u prevodu na njihov maternji jezik da ste ta šumska divota lično vi, i pun je pogodak to poistovećivanje, Džek Nikolson je vučiju prirodu, apetit i snagu dobijao samo noću, a vi ste ravnodušni prema dobu dana, ne spavate ni danju ni noću, vuk ste u bilo kojoj časovnoj zoni, u ma kojem klimatskom ili jezičkog području, u bilo koje godišnje doba, ali zbog zlonamernih ljudi, zbog onih koji Srbiji žele samo propast, poniženje i sramotu, morali bismo da razmislimo i o drugim karakteristikama vuka. Vaši neistomišljenici, ta drska manjina, podsećaju da je vuk životinja krajnje krvoločna, vuk uleti u tor i pokolje stado ovaca, popije možda tri-četiri deci krvi, ali je štetočina bez premca, a vi ne zaslužujete da vas iko ikada poveže sa ma i najmanjim štetočinstvom, vuk jeste simbol slobodarskog duha, ali je ušao i u latinsku izreku “Homo homini lupus est”, gde je oličenje zla i zlonamernosti, lično ja odlično razumevam viši smisao vašeg drugog ja, ali o vuku bi se moglo zlobno reći i da nije sposoban da savlada ni najprostiju tačku za cirkus, znam da vi hoćete reći kako vuk ne bi, za razliku od na primer žene, pristao da bude pretesterisan pred publikom i onda ponovo sastavljen, bez ijedne prolivene kapi krvi, bez ijedne presečene dlake u krznu i bez ijednog ma i najfinijeg šava. Zato predlažem, vi ćete naravno sami najbolje odlučiti, da neko vreme ne potenciramo tu vašu neustrašivu, nepotkupljivu i nesavladivu vučijost: oni kojima ste očitali tu jedinstvenu kurjačku bukvicu neće zaboraviti s kim imaju posla, pa ih neko vreme na to nemojte podsećati, a za mene ostajete vuk sa dna kace.

Naslovna fotografija: FoNet/Instagram Budućnost SrbijeAV