Kolevka novog univerziteta: Ćacilend #Retrovizor

Dvogodišnjak u Mensi! Naslov preko kojeg nipošto ne bih preleteo, i sam sam jedno kratko vreme bio čudo od deteta, ali bejah stariji od MENSE, ili ova nije imala podružnicu o kojoj bi se znalo u posleratnom Banatu, uglavnom, obesim ubrzo nos, jer vest nije iz Srbije: Englešče, možda našeg porekla, možda ne, učlanjeno uveliko u slavnu udrugu, roditelji srećni jer bi maloga obična škola samo usporavala, možda i upropastila, novi član pohvalio je Mendeljejeva iako je ovaj do slavnog periodnog sistema došao već kao pozhiloi uchenyi; izražava se pomoću simbola i slova na nekoliko jezika, simpatična su mu i neka narečja gde ga arhaični idiomi neretko i nasmeju, naučnici su njegovu molbu na kojoj piše „urgent“ preveli sa slikovnog jezika na nekoliko svetskih jezika, i, gle, rešenja prevodilačkih timova bezmalo su identična: „Ia hochu poehat’ v Ćacilend, i vse!“, „I want to go to Ćacilend, now!“, zajednički prevod Naučne sekcije za semantiku Pokreta za narod i državu i naprednjačke Akademije za besedništvo glasi: „Hoću u Ćacilend, i kvit!“

Ranomensijanac je video ono za šta stanovnik Srbije treba da doživi starost kojom je bio nagrađen pok. Noje: Ćacilend je seme, nukleus, kolevka buduće evropske civilizacije, i predškolac već sada zna da će tu, okružen i nadahnut studentima koji žele da uče, dostići svoj zenit, zauzvrat će, znatno pre trećeg rođendana, obznaniti kako se litijum može gospodski vaditi iz zemlje, i iznositi domaćinski iz Srbije, a da takozvana priroda (čiji je i litijum organski deo, pa ne bi Tvorac jednu odrednicu iz Mendejevljevog sistema spakovao ispod Zemljine kore da bi ova škodila drugim hemijskim i nehemijskim elementima besprekornog božanskog dela!), dete je izrazilo želju da vidi izbliza i da dodirne uncle Bizona, a da mu za rođendan peva zio Gianni, o kojem je čuo da će nastupiti na Mokranjčevim danima (novi član MENSE analizirao je i vrlo se pohvalno izrazio o Mokranjčevom „Tebe poem, Tebe blagoslovim“), što je najlepše, mali je na pasja kola naružio Đilasa i Šolaka, i obećao da će na EKSPO dovesti svetsku dečiju elitu, koja će mnogobrojne posetioce, poslovne ljude i turiste zadiviti i zabavljati svojom enormnom bistrinom, domišljatošću, humorom, jezičkim kalamburima i cirkuskim vratolomijama kakve ni na jednom EKSPU dosad nisu bile viđene.

Kao dokaz posvećenosti boljitku i što bržem razvoju Srbije mali genije je već poslao kompoziciju u Kladovo, gde će biti Festival patriotske pesme, po zamisli koju je neidentifikovani anđeo doneo u san ministru Selakoviću (ne znam je li Selaković trenutno ministar, ali ako nije, trebalo bi da jeste!), na pitanje novinarke „Pinka“, postavljeno vrhunskom pantomimom, ko mu se od srpskih velmoža najviše dopada, članić MENSE složio je od slova na kockicama reč MAZUT, voditeljka je pitala „da nije Macut?!“, na šta je pitani potvrdno klimnuo glavicom, voditeljka ga je upitno pogledala, zašto?… – „He is the same Zagorica Dolovak!“, progovorio je pitani na jeziku svojih roditelja, ipak ne može sve reči još da izgovori čisto, ali video je kako se premijer Srbije nadmoćno, ponosito i ćutke, gospodstveno udaljava od novinara koji ponavlja jedno te isto, brukajući i svoje pretke i svoju redakciju; dopada mu se i, kako on reče, UAAA-ministar, koji je rulji u Novom Sadu uzvratio ravnom merom iskravši se iz Banovine kroz izlaz za umalo ne rekoh ejakulaciju, uglavnom, novi prijatelj Srbije obratiće se sa slavne skupštinske terase samo blagorodnim žiteljima Ćacilenda, za njega se već priprema prikladan klozetčić, replika ovih za odrasle koji samo žele da idu u WC; znamenitost biće na rubu Pionirskog parka kako bi turisti i svi kojima je razvoj Srbije na prvom mestu mogli da je nesmetano fotografišu.