Iz života prišipetlje #Retrovizor

Sportisti su naši najbolji ambasadori, to je bila omiljena dosetka sportskih novinara, i ne bi mi bilo prijatno slušati to da sam bio ambasador, konzul ili makar ataše za štampu, ali na neki način su poslenici tiska u pravu: sportisti vernije i jasnije nego drugi staleži predstavljaju idolopokloničku svest i udvorištvo naspram onog koga oni doživljavaju kao oca sporta, kao mecenu široke ruke i kao prijatelja sporta kakve mnoge države nemaju u liku vladara. Jelena Janković, teniserka u ja mislim mirovini, spasena je iz Dubaija, i već u avionu sročila je hvalospev Spasitelju koji je poslao vazhuplohov, naša unutrašnja ambasadorka zahvalila se doduše i avio-kompaniji, što nije ni morala, jer se „Air Serbia“ kao i bilo koje preduzeće u Srbiji mora povinovati onome što vrhovno biće naloži, putnici su uostalom imali povratne karte, tako se danas leti, pa se „Air Serbia“ možda rukovodila i onom narodnom „što možeš danas, ne ostavljaj za sutra“, uglavnom je šampionka poduprla mit o izuzetnom pojedincu, koji svojom plemenitošću i takoreći požrtvovanošću zapravo sam spasava živote, prtljag, karijere, štiti podanike od nedaća u tuđini, pa se možemo nadati da će delić svoje božanske dobrote izliti i na nas koji nismo šampioni, i koji ne putujemo u oduvek kleto a u poslednje vreme i sve opasnije inostranstvo.

A gde i da putujemo kad je protiv nas potpisan Trojni pakt, Albanija, Kosova i Hrvatska samo što nisu počele da nas bombarduju, nakon čega sledi artiljerijska pripema i trijumfalni ulazak agresorovih kopnenih snaga, crk. dabogda i one, i okupatorova avijacija, i taj Trojni stožer koji ne sluti da naša tajna služba prati svaki njihov neprijateljski korak i svaki planirani dušmanski potez; vlasnik nam je, po svom gazdinskog običaju, lično saopštio šta nam predstoji, da bi nam koji minut docnije rekao da mirno spavamo: naoružani smo toliko da se ovi smešni ratoljupci oko nas neće usuditi ni da nekim dronićem zađu u naš vazdušni prostor, a kamoli da se prepuste svom vekovnom porivu da zatru Srbiju i Srbadiju, Vseznaika stiže da ukori i trenera „Crvene zvezde“: ili je završio višu trenersku školu, gde je pokidao već na prvom ispitu, a nije docnije hteo da se hvališe diplomom i pohvalnicom koju mu je uručio lično upravitelj te ustanove, ili se oslanja kao i u svemu drugom na svoju svestranu samoukost: „Nisam srećan kako Zvezda igra odbranu“, tako se blagoizrazio, dovevši tako mnoge druge oblasti u neravnopravan položaj: mogao je, ili je po Ustavu bio i dužan, da se izjasni o kompozicijama koje su ušle u uži izbor za takozvani Evrosong, javnost bi, kao i autori, želela da čuje kako sveznajući gleda na orkestraciju, na prateće vokale, šta savetuje glede koreografije, kostima, ali čak i biće koje nikad ne spava ne stiže sve: iako po Ustavu oličava i jamči jedinstvo u kakva je da je zajednici, navija otvoreno za jednu stranku i pomaže joj, ne štedeći ni sebe ni budžet Republike Srbije: njegovi ljubimci moraju kako se kaže izdominirati na svim lokalnim izborima, jer, budu njegovi poraženi i u samo jednoj varošici, u samo jednoj ubogoj opštinici, srušiće se mit o nepobedivosti vladara i stalno napredujućih feudalaca u njegovom veleblagoslovenom ozračju, ali ovaj istrajni i nepokolebani kršilac izbornih zakona i kršilac Ustava stalno i uči, saznaje svakodnevno nešto novo o Srbiji, koja je i njegov posed i njegova jedina muza, tako je shvatio da od Kule pa do mislim Vrbasa nema nijedne magnetne rezonance, pa je obećao da će ovi uređaji biti što pre nabavljeni i pušteni u svečani pogon, ja sam razumeo da magnetne rezonance nema između naseljenih mesta, premda nema ih ni unutar tih naseobina, pa sam zamislio aparate za MRI na benzinskim pumpama, gde bi vozač dok mu zaposleni sipaju gorivo i peru stakla na kolima, skoknuo do magnetne rezonance i proverio je li sposoban za dalje učešće u javn. saobraćaju.

Nisam, za razliku od vladara, zatočenik statistike, ali ovako odoka bih rekao da Srbiji nijedan pojedinac nije naneo toliko štete koliko joj je naneo sadašnji predsednik Republike, a zapravo predsednik SNS i svih militarnih i paramilitarnih snaga i pokreta. Ne samo u sadašnjoj Srbiji, nego prostoru koji danas mapi sveta zauzima Srbija: niko, od pračoveka pa do prve četvrti ovog umnogome upuštenog stoleća nije naneo toliko štete, niko, ni od domicilnog stanovništva, ni od mrskih tuđinaca koji su ovo područje zaposedali u svrhu pljačke i sl.

Nema oblasti u kojoj se vladar nije javno i razmetljivo okušao: poliglota, kulinar, dendi, div-junak, epidemiolog, trgovac oružjem, zaštitnik sviju koje zakon ugrožava, prorok, Mesija, da, šaljivdžija pritom, i pedagog, koji pred kamerama vaspitava vazale kad ovi podbace više od ostalih, standardnih neznalica i ulizica; ali, ima udvorica koje neće biti ismevane pred kamerama: takozvana Zavetnica je za božanstvov rođendan dala da se napravi verna maketa kuće božanstvovih predaka a koju su do temelja srušile i mislim spalile ko bi drugi nego ustaše, baš lepa pažnja i trajni podstrek da se i na domaće ustaše gleda sa preko potrebnom predostrožnošću, a zna se ko je to, iako srboustaše dosad nisu srušile ni protivzakonito postavljenu ogradu Ćacilenda, o paljevini da i ne govorim.