Čovek bez miljea #Retrovizor

Svi smo makar čuli za Muzilovog „Čoveka bez osobina“; slav. pripovest nam se možda bila učinila odveć opširnom da bismo se u nju baš udubili, ova koju otpočinjem biće ako ništa drugo kraća i plića: ministar policije je iz svog miljea oštro odstranio načelnika beogradske policije osumnjičenog za niz teških kriv. dela. Visokog dužnosnika Milića, koji ima i umilno prezime, sada retko ko želi da ima u svom miljeu (da nije milje možda skup miljenika?), „Milić nije iz mog miljea“ treba da navede cenjeni publikum da ovaj sam dovrši misao: „Milić nije bio m o j savetnik!“, oho, to bi mogla biti preteća poruka, čin samoodržanja, ali tvrdnja da načelnik prestoničke policije nije iz miljea ministra policije nije istinita.

Potonji je nakon deset dana pomnog razmišljanja, možda i nakon posete kakvom neugaslom proročištu, konačno i tobože prozborio o skandalu veka, Milić je, reče, ponikao u vreme bivše vlasti, crkl. ova dabogda, još jednom, iako je već crkla! Dozvoliću sebi da se ministru, pošto je socijalista, obraćam kao kamarad kamaradu, drug Tito je bio sa narodom na ti, pioniri su mu govorili „ti“, mi smo mu se kleli isto na ti, dakle: druže Ivice, majko radnička, proleterska, no pasaran! Neće proći tvoje odricanje od Milića! Svi zaposleni u policiji tvoj su milje, više nego „Miljacke“, „Romanije“ i „Kaljinke“, više nego Žitorađa i mladost nadomak kafane „Kovač“, gde je pretpostavljam proslavljena mnoga desetka, policija je, druže Ivice, hijerarhija, kao i vojska i Sl. matera (slepa za sve što trpi njena rođ. pastva), svaki policajac – i ovaj koji na Senjaku sprovodi mirbožanje međ krimosima, pa jedan krimos drugome ispali dva kuršuma u trbušnu duplju, i onda pomiritelj mora da pomaže u nemilom i krajnje protivzakonitom i nebogougodnom sakrivanju krvavih tragova – tvoj je službeni milje!

Tvoj milje je svaki policajac koji je digao pendrek u Valjevu na dečaka koji već leži licem okrenut asfaltu, tvoj milje su svi policajci koji su se ikad ukazali u Ćacilednu kao živi bedem oko kriminalaca, ubica, ratnih zločinaca i glumca zvanog Leka, tvoj milje su komandiri koji su me zamalo ugušili nadomak mog volj. PIO fonda, iako sam na protestu kao i ostali bio nenasilan, kao što mi samo ime kaže, tvoj milje je i direktor policije, čovek koga sam video možda deset puta, i u svih deset navrata je lagao, kao da je svaki put došao baš samo da bi lagao, kad bi mu se omaklo nešto istinito pozlilo bi mu, pretrnuo bi od onoga što mu je izletelo, zatamnilo bi mu se pred tim direktorskim očima i skljokao bi se kao Nosferatu kad bi mu podnevno avgustovsko sunce bljesnulo u lice, njegovi bi se mučili da mu otkopačaju gornje dugme na njegovoj uštirkanoj beloj košulji, tome simbolu policijske nevinosti i čistote, tvoj su milje i svi lažni policajci, za koje ti moraš znati, a ako ne znaš onda si kriv što ne znaš, jer svi to znamo, tvoj milje su svi batinaši, crnokapuljaši i oslobođeni robijaši, tvoj milje su zvučne tobdžije, ti si zvučni tobdžija, tvoj milje je Kričak koji devojci preti da će je silovati u policijskoj stanici (gde na zidu visi slika predsednika Republike, ili direktora policije, ili tvoja! Tvoji su ovi milićevci koji glume Rubljova i brane se ćutanjem pa se ne zna gde su odneli i gde su prosuli čoveka, tvoji su zato što si ti mini-star, i ne možeš da omeđiš milje ili da ga suziš kad se s pravom uplašiš, možda i pokaješ što si tako dugo u rđavom društvu, gde i ti svojom rđavošću pridonosiš i te kako, i uvek, nekad svesrdno, nekad nevoljko, ali uvek pridonosiš; odviše rano si dospeo u kako ti reče „milje“, koji sada više nije onako sladak i opojan kao što bi morao biti: hoće li milje umeti da peva onako kako su karijeristi pevali o njemu?! Možda bi ti pustio milje, ali ne pušta milje tebe! Tvoja ostavka ili tvoje ostajanje ne zavisi nimalo od tvoje volje, volje koja se uvek ispoljavala kao volja za pripadnost vladajućoj kasti, ali sada nastupa sumrak bogova, i u tom novom sutonu svi vi koji ste despotima bili na usluzi strepite da ćete možda ipak morati da platite za svoja brojna i istrajna nepočinstva.

Jer.

Kad se sudare vozovi, ministar saobraćaja daje ostavku, iako nije on ni skretničar, ni mašinovođa, ni pružni radnik koji dresinom obilazi prugu kad red vožnje to dopušta, kad u školi dođe do masakra dece ministar prosvete daje ostavku, jer su sve škole, i svi učenici, i svi učitelji i učiteljice, i čuvar koji je ubijen u „Ribnikaru“, njegov sektor, oni su njegov službeni milje. Onaj, pak, ko nije ministar odgovoran je za ono što je njemu povereno: kućepazitelj kao što mu ime kaže za tu kuću, čuvar dolme za tu dolmu, dočim biti ministar znači biti povezan sa svi-ma koji u toj, kakva je da je, delatnosti rade!