Besplatni šablon #Retrovizor

Srbijo, šta će biti sa tobom? Odsudna bitka – za koju se predsednica Skupštine naoštrila, da sama, nošena snagom i ispravnošću, a nadasve iskrenošću svog uverenja, brani i odbrani Srbiju – izbegnuta je: briselski panel na kojem je trebalo da budu satrveni svi oni koji našoj bledoj materi rade o glavi, otkazan je.

Predsednica Skupštine je u ranoj fazi svog dijalektičko-naprednjačkog razvoja kuburila sa prepričavanjem, mukotrpno je slagala proste rečenice, kojima je uprkos kratkoći i jednostavnosti često nedostajao smisao, da bi, uz vodećeg poliglotu današnjice i svestranog čoveka, prijatelja sporta, prijatelja građevinarstva, oca EXPO-a etc, naglo uznapredovala i u jeziku, toliko da zna kako se buduće vreme može graditi i od glagola koji je u sadašnjem vremenu: „Ja sam u petak u Briselu.“ Iako su je od petka u tom trenutku delila još dva dana, sama pozivnica i kupljena avionska karta (ili pomisao na avion koji je Vlada nedavno kupila), jamčile su da će budućnost prispeti u svojoj preciznoj neumitnosti.

Ovog puta je budućnost zakazala, Srbija će, dok se ne zakaže neki novi panel, novo poprište, bojište, front, biti i dalje u raljama mržnje i nasilja, za koje Brnabić, treba li reći, okrivljuje bezobrazno i nezahvalno stanovništvo. Poslušajmo preteću govorancu, sa svim ponavljanjima koja se laicima čine kao ogrešenje o stil, a koja korene imaju još u Svetom pismu, u Psalmima, gde se ponavljanjem već rečenog, istovetnim rečima ili sinonimima, pojačava ono što se tvrdi ili što se poriče. Evo:

„Ja sam u petak u Briselu i za razliku od blokadera i blokadera iz bivše vlasti, ja ću se boriti za Srbiju. Razgovarala sam dugo sa predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, znamo kakav nam je plan, znamo šta želimo da dobijemo iz te posete. Želimo da branimo Srbiju, da odbranimo Srbiju, tako da će to svakako biti teški sastanci. Ali i mi ćemo da idemo u našu ofanzivu, koja će biti zasnovana na branjenju naših nacionalnih interesa i na promovisanju svega onoga što većinska Srbija zaista radi, ne na mržnji i ne na nasilju. Idemo da branimo našu Srbiju i naše nacionalne interese“.

Zašto bi sastanci na kojima se brani nešto što je ispravno, pravedno, pa i uzvišeno, bili „svakako teški“?

Zašto kaže: „Ali i mi ćemo da idemo u našu ofanzivu…“, šta li znači „i mi ćemo“?! – Da je na panelu već pripremljena neprijateljska ofanziva, pa bi ovo naše to jest Brnabićkino bilo kontraofanziva!? Kad počneš da se izražavaš u ofanzivama, to je kao da umesto karmina i maskare na licu imaš ratničke boje, bilo one koje su praktikovali Indijanci, bilo ove koje liče na kolomaz kojim smo podmazivali osovine zaprežnih kola, a kojima se revnosno mažu savremeni ratnici hrišćanske provenijencije.

Naoštrila se da prosvetli Evropljane, da im zapravo saspe u lice, koliko se ona sama i njen šef protive mržnji i nasilju, tako je, predsednice, nasilje je u Srbiji uzelo toliko maha da mora i sirotica država pribeći najnužnijoj samoodbrani: desetine hiljade nezadovoljnih, nenaoružanih i za nasilje neobučenih građana svih uzrasta izlaze na ulice, traže odgovornost za zločin koji je država počinila, i država, šta će, podiže i sve rodove policije, parapolicijske snage, borna kola, hamere… Iskreno: koji pripadnik snaga reda ne bi uživao da demonstrante, pogotovo one koji zaostanu u stampedu, ili se nađu na margini bežanije, izudara pendrecima, štitovima i čizmama! Pa mora država da drsko stanovništvo obaspe barem bojnim otrovima, ako je zvučni top izneverio očekivanja i doveo vladara u nelagodu koja se, slava Bogu, završila ne treba lepše, a zahvaljujući naučnicima iz russkoi sluzhby bezopasnosti, slavnom i preuslužnom FSB-u?!

Nisam neko vreme obnavljao gradivo iz Sv. pisma, tako to biva kad se neko i sam raspiše, ali mislim da zluradost nije na listi smrtnih grehova. Jer tome se čuvstvu bejah prepustio kad sam saznao da su roditelji oterali oktroisanog upravitelja najveće škole u Srbiji, nesrećnik se zabravio u nužniku, cvokotao tamo neko vreme zubima, a onda se odvažio na bekstvo sa novog radnog mesta, na koje ga je posadilo osvetnički nastrojeno ministarstvo, ima nečeg elementarno ispravnog u masovnom dolasku i u odlučnosti roditelja, ne može se tek tako oterati prethodni direktor, i mi koji nismo u SNS-u pitamo se što takoe horosho, chto takoe ploho. Ne znam šta će dalje biti, ali ako makar i jednog jedinog popodneva nasilnici podviju rep, svi se osetimo kao kmet Siman kad je ispratio Turčina ne davši mu da odnese nijednu šljivu. Naravoučenije iz škole imeni Pavla Savića glasi da služenje stvari pogrešnoj ne jamči akteru da će se sit nauživati u netom dobijenoj plemićkoj tituli: nije stigao ni da upozna geografiju škole, koja mu je dodeljena kao što je istaknutim feudalcima bivao poklonjen veleposed, leno, feud, vladar je vlasnik cele zemlje, i pojedine parcele deli po svom vladarskom nahođenju: naš novi feudalac utrčao je u toalet predviđen za nežniji pol, njegovo ne baš časno izgnanstvo iz škole bi moralo biti nauk silesiji marioneta i olovnih vojnika koje vrhovna sila bezobrazno raspoređuje na nezakonito upražnjena mesta nastavnika i direktora škola.

*

Za visoke dužnosnike EU koji pomno paze da im se ne omakne nijedna reč koja bi mogla biti shvaćena makar i kao porodični, najdobronamerniji, blagi ukor i savet vladaru Srpskog Sveta, imam template koji bi onda mogli sami da oprezno menjaju i obogaćuju shodno svojim jezičkim i drugim sposobnostima: „Korišćenje bojnih otrova protiv mirnih i golorukih građana dok odaju počast tragično nastradalim sunarodnicima, ili dok – u zemlji poremećenoj kako nikad nije bila – traže vanredne izbore, nije ono što bi Evropska unija sa dikom istakla kao vrlinu ili kao uzor zakonitosti; premlaćivanje mladih ljudi i hapšenja prilikom kojih im se ne saopštava ni zašto su lišeni slobode nije baš u savršenom skladu sa evropskim vrednostima, stoga Evropska unija apeluje na sve učesnike političkog života – a stanovništvo u njemu sada čini ogromnu većinu, jer se u taj inače poželjan i prirodan proces uključilo masovnije i aktivnije i nego živalj u našim uređenim i uzornim zajednicama! – da se suzdrže od ideja, slogana i akcija koje bi mogle ozlojediti demokratski izabranu elitu: studenti, proletarijat, profesori univerziteta i sl. bi morali da se suzdrže od svega što bi moglo razdražiti policiju, paravojne formacije, lojaliste, plaćenike koji pola godine kampuju nadomak Parlamenta, i naročito one koji njima komanduju: potonji bi, nervozni zbog bezuspešnog gušenja desetomesečne pobune, mogli da u samovolji, laganju i nasilju prekorače prirodnu meru! Stanovništvo bi moralo shvatiti da rukovođenje njime i njegovo dovođenje u našu porodicu nije lak ni prijatan poduhvat, tim pre što nema nikakvog jamstva da će ikad uspeti, pa bi nečlanovi i nesimpatizeri vladajuće partije morali malo više da se ugledaju na članove, sincerely yours, ta i ta, i ta i ta.“