U Nišu je tik uz predsednika Republike bio građanin Bosne i Hercegovine, Dodik Milorad, zvani naravno Mile, da ne znam ko je mislio bih da je Vučićev telohranitelj. Đeneral Senta koji je čuvao i sačuvao Slobu nije se nikad toliko lepio za štićenu osobu, koliko se ovaj stranac pribija uz našeg vladara, nema svečanosti bez Mileta, nastupa svuda kao da je pomoćni ili rezervni predsednik Srbije
Na licu ovog samoukog glumca smenjivali su se prezir, podsmeh, trijumfalno samozadovoljstvo onoga ko je ostao gospodstveni svedok tuđe bruke; na licu našeg predsednika očitovale su se istovremeno tobožnja tuga, pa čak i bol, zbog toga što su gosti takvi kakvi su, ali i radost nadmoćnog uma koji i za njih, kakvi god da su, ili upravo zato što su takvi kakvi su, ima hrišćansko, očinsko svepraštajuće razumevanje: „Evo ovako vam izgleda sve! […], I kad je reč o Kosovu i oko granica!“
Ono čime crkva natrlja nos svakom pokojniku i čime prestravljuje ožalošćene, od praha si stvoren, u prah ćeš se i vratiti, važi u Srbiji i za autoput: od gline si zazdan, u glinu ćeš se i pretvoriti; put kod Lajkovca napravljen sa premnogo gline, usled čega se siromah slegao i nije za saobraćaj, za šta je sada optužen inžinjer Mrkonjić, Miloševićev Mikelanđelo, koji je optužbu što bi rekla mladež iskulirao; biće krivično i pravično gonjen, ali je uveren da će se odgovornost za ovaj neželjeni kiks svetosavski raspodeliti među silnim ustanovama i pojedincima koji su svi bili uključeni u ovaj poneseni pa upušteni graditeljski poduhvat.
Predsednik se naburio i najedio što dvoje novinara nije pušteno u osveštane odaje BIA-e, na velelepnu proslavu! Toliko se rastužio i razgnevio zbog ovog ogrešenja o beskrajnu slobodu naše štampe da je sebe uskratio i Bati kao domaćinu, i armiji naših špijuna i analitičara koji danonoćno, premda daleko od očiju javnosti, rade da bi nam bilo ovako kako nam je, pa i bolje nego što nam je sada!
Pustio bih ja njega, ali neće on mene. Pre nekoliko meseci oprostio sam se javno od predsednika Upravnog odbora RTS-a (a to profesor Vuletić Vladimir), kad je obelodanio zašto ne podržava omladinu koja beše protestovala zbog nepristojno obavljenih izbora, zaista sam bio odlučan da ne pratim više razvojni put ovog rukovodioca, ali profesorovi sofizmi o stvarnosti, tačnije o nestvarnosti, i o medijima kao o dimnoj zavesi (ne čak ni kao o dimnim signalima), iziskuju da budu preispitani. Šta je bilo? Državnom funkcioneru puklo je pred očima da stvarnosti, avaj, više nema, i da je prema tome posve svejedno kako ko tu nepostojećost vidi, i kako je ko tumači, jer ove nema pa nema!
Uh, urekao sam ministra odbrane! Gledajući ga, ushićenog dok radi na bratstvu i jedinstvu Dodikovih i Vučićevih Srba, napisao sam kako je ovo njegovo zlatno doba, nisam znao, mea culpa, da mu zavidljivci, zlotvori i strani plaćenici uvelikio dodijavaju ispitujući ga otkud mu nagli keš, dvesto pet hiljada evra, kojim je doplatio svoje beogradsko ognjištance.
Ministar Vulin proživljava najsrećnije, najzvezdanije trenutke u ovom i inače za njega zlatnom dobu, bio je u volj. Republici Srpskoj, na crkvenoj svečanosti (nema jake Svete matere bez jake Srbije, i nema Srbije i srpstva bez jake SPC); tamo je varirao svoj omiljeni, znameniti slogan da je Republika Srpska bila i ostala spoljnopolitički prioritet Srbije, pa da, moramo tako svi govoriti dok se srpska sva srca s njim ne ujedine, sunce sloge, ljubavi da nam svima sine.
Primivši maloletno Srpče iz Hrvatske predsednik Republike dvoumio se šta da ga pita, koga više voli, mamu ili tatu, ćirilicu ili latinicu, „Zvezdu“ ili „Partizan“, ali se opredelio za navijaštvo, oblast u kojoj se i sam oseća kao riba u vodi i u kojoj je zasvagda zacementiran njegov svetonazor.
Naš je, dakle, cilj da se ništa ne desi, da ništa ne postignemo, jer mi, među nama rečeno, i ne znamo tačno šta bismo da postignemo, ali svaki patetičan gest naša je mala pobeda, svaki put kad se nadurimo, ma koliko izgledalo detinjasto i nesvrsishodno, to je naš lokalni trijumf - dvosmerni diplomatski egzodus je naša uzrujana objava da smo država ponosita i štaviše gorda, da se sa nama ne može ovako i onako! Nemojte misliti, južna braćo, da nas možete nadzirati i snimati, a da mi to ne znamo!
Opijen “Ikeom” koja se sa prečistog severa spustila u našu neradom i lenjošću prožetu zbilju, student generacije oglasio se u enormno uglednom časopisu za religiju, antropologiju, etiku i marketing, jednome od najbolje rangiranih na SCI listi, pogađate, u pitanju je naučni časopis “Alo”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
