Beograd na vodi #Timeline
U ovonedeljnom izdanju Istinomer Amnezije pratimo još jedan od trenutno aktivnih procesa u Srbiji – izgradnju "Beograda na vodi".
Ubistva novinara: Pravda spora ali nedostižna
Filipinska novinarka Marija Reša i glavni urednik Nove gazete Dmitrij Miratov dobili su nedavno Nobelovu nagradu za mir - ali razloga za slavlje je malo. Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležavamo bez mnogo entuzijazma, što zbog kovida - 19, što zbog činjenice da ova nagrada ne menja ništa za novinarstvo i bezbednost novinara u globalu. Svakako, ovaj dan je “idealan” da se podsetimo one najcrnje statistike i zapitamo da li je previše optimistično nadati se da nekad u budućnosti neće biti potrebe za jednim ovakvim danom.
Da li je zbog vakcina protiv kovida 19 umrlo više ljudi nego usled posledica svih drugih vakcina u poslednjih 20 godina?
Nedavno obraćanje nemačkog političara Joahima Kusa pred Evropskim parlamentom u Strazburu zavrtelo se mrežama u Srbiji iz jednog prostog razloga - u službi je dodvoravanja antivakserskom lobiju služeći se neistinama. Član desničarske populističke stranke “Alternativa za Nemačku” bez ikakvih kredibilnih dokaza tvrdi da su posledice vakcina protiv kovida 19 odnele više života nego posledice svih drugih vakcina tokom poslednjih 20 godina.
Kakve veze imaju vakcine sa “španskom groznicom”?
“Najsmrtonosnija pandemija gripa u istoriji, takozvana "španska groznica", nastala je kao uzrok eksperimenta "masovne vojne vakcinacije" u teksaškoj vojnoj bazi “Fort Riley” — nova je teorija zavere antivakcinalnog lobija na društvenim mrežama. Iako se ispitivanje vakcine protiv meningitisa u kasarnama zaista desilo, vakcine protiv meningitisa, ali ni protiv influence nisu mogle izazvati epidemiju gripa svetskih razmera, tako da je reč o još jednoj dezinformaciji. Dok vakcina protiv gripa nije ni postojala sve do 1940-ih, vakcina protiv meningitisa koristi se u prevenciji infekcije bakterijama i potpuno drugačije bolesti od španskog gripa izazvanog virusom H1N1.
Zoran Stevanić: Ne mogu da uvažavam državu koja mi je ubila dete
Od toga da su im vezane ruke, da neko ne dozvoljava da reše slučaj, do poruka da iza svega stoji policija - sve to je Zoran Stevanić slušao od “nadležnih organa” tokom skoro četvrt veka koliko čeka pravdu. Slučaj razbojništva iz 1997. godine, kada se na meti usred Beograda našao njegov sin Novak (predmet u medijima često označavan kao “prva zemunska otmica”), sada je u rukama suda. Na Stevanićevu borbu sa sistemom kao da su preslikane sve manjkavosti odnosa tužilaštva i policije, veze institucija s kriminalom, nemar i tromost države... Surčinski klan, zemunski klan, poligraf, pretnje, optužbe na račun žrtve, predmet u fioci, pa sudija Nebojša Simeunović, četiri tužioca - sve su to delići jedne mučne slagalice o kojoj Zoran Stevanić govori za Istinomer.
Pritisci na novinare u Srbiji – “Niko ne sme da vam preti”, ALI…
Od smrti Dade Vujasinović prošlo je tačno 27 godina. Od najave tužiteljke Dolovac “da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića”, prošlo je više od decenije. Srbija nije ostvarila napredak po pitanju procesuiranja ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih je u zastoju, nastavljeni su zastrašivanje i napadi na novinare, diskriminacija i nasilje u porodici, a policija je primenjivala prekomernu silu, ocenjuje se u najnovijem godišnjem izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava u svetu, prenosi Danas. Napadi na novinare, kažu baze udruženja, sve učestaliji. Sumorna slika, koliko god najviši predstavnici vlasti vikali da niko ne sme da ugrožava i da preti novinarima.
Ko beše Robert Kuper?
Pre deset godina održan je prvi sastanak predstavnika Beograda i Prištine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Na početku pregovora u Briselu, koji su u prvoj rundi trajali dva dana, obe strane izjavile su da su spremne za konstruktivan dijalog. I celu deceniju kasnije, nije se promenilo skoro ništa, osim posrednika i sve maštovitijih jezičkih formulacija.
Zašto kažeš navijači, a misliš na…
Da li, zaista, samo zlonameran čovek može da poistovećuje sve navijače s kriminalom, kako je to rekao Duško Vujošević košarkaški trener, u intervjuu za NIN? I on i Vladimir Vuletić, bivši potpredsednik Partizana, u nedavnim medijskim istupima osvrnuli su se na ulogu naprednjaka u usponu pojedinih grupa na tribinama, ali i na afere koje se u medijima retko spominju, a zajednički imenilac im je veza s adresom u - Ljutice Bogdana. Kakav mozaik se može sastaviti od medijskih napisa u kojima se godinama pominju navijači, njihovi komandanti i svi zamislivi prljavi poslovi?
Dijana Hrkalović iza tabloidnih ogledala
Sa kašnjenjem koje se meri godinama optužbe opozicije na račun bivše državne sekretarke MUP-a postale su udarni sadržaj tabloida. Da li onaj ko ocenjuje šta je “preterana kampanja” odlučuje i kad je targetiranje pravovremeno ili urednici treš medija samo pokušavaju da čitaju njegove misli?
Masovna hapšenja i druge nevolje
Predizborna kampanja, bez konca i početka, ili strategija ekonomskog tigra koji se rešava “odmetnutih tigrića”? Hapšenje Veljka Belivuka i grupe osumnjičenih za teška krivična dela mediji ovih dana prate iz minuta u minut. Bunkeri, nova Šilerova, snajperi, crnogorska veza, nema tela, nema dela - publika kao da je dobila još jednu krimi seriju. Svedoci smo da je put do pravosnažne presude trnovit i često predug. Podsetimo se, šta se dogodilo posle prethodnog masovnog hapšenja? Kako je izgledala istraga ubistva na šinama u Beogradu? Šta to tek sada otkrivaju prorežimski mediji, a o čemu istraživački novinari pišu već godinama?