Ne, Antarktik nije ledeni zid oko ravne Zemlje

Među poklonicima ideje da je Zemlja ravna ploča raširila se teorija zavere da Antarktik nije kontinent, već ledeni zid koji okružuje Zemlju. Na društvenim mrežama kao dokaz se dele navodne misteriozne fotografije sa antarktičkih ekspedicija Admirala Birda, američkog mornaričkog oficira i istraživača. U objavama se spekuliše o tome da su „posete Antarktiku zabranjene”, jer su ispod njegove površine navodno „skriveni tragovi izgubljene drevne civilizacije”. Činjenica je, međutim, da svet u kojem živimo nije okružen ledenim zidom - taj koncept je naučno nemoguć. Sporne fotografije sa Birdove ekspedicije napravljene su upotrebom veštačke inteligencije, a Antarktik ima redovan priliv posetilaca.

Jedna od najpopularnijih teorija zavera o tome da je planeta na kojoj živimo ravna ploča, osvežena je nedavno novom konspirativnom tezom da „Antarktik nije kontinent, već ledeni zid koji okružuje Zemlju”.

Na Fejsbuku se deli video sa TikTok-a u kojem narator govori da su sporne fotografije i snimci sa ekspedicija Admirala Birda potvrdili postojanje navodnog ledenog zida koji okružuje našu planetu.

U nešto ranijoj objavi sa Fejsbuka iz novembra 2022, stranica „Neobjašnjive pojave i misterije” takođe je objavila navodne fotografije sa Birdove ekspedicije i postavila pitanje vezano za njihovu autentičnost.

Koncept ledenog zida oko Zemlje je naučno nemoguć.

Antarktik je kontinet na južnoj hemisferi. Satelitski podaci pokazuju da se ne prostire oko cele Zemlje.

Glaciološkinja Betan Dejvis rekla je za „USA Today” da ne bi bilo moguće da navodni ledeni zid postoji bez kopnene mase pričvršćene za njega.

„Antarktik je okružen plutajućim ledenim policama, koje su teoretičari ravne Zemlje ranije pogrešno protumačili kao ledeni zid. Police leda moraju biti pričvršćene za kopno. Kružni ledeni zid bi bio nestabilan i zbog nedostatka priliva leda iz glečera bi se brzo stanjio i raspao”, objasnila je Dejvis.

Ljudi istražuju antarktički region od kasnih 1760-ih. Nekoliko ljudi je oplovilo kontinent, što ne bi bilo moguće da je to „ledeni zid oko ove ravne Zemlje”, piše „USA Today”. Takođe, Antarktik ima redovan priliv posetilaca. Oko 74.000 ljudi posetilo je kontinent tokom sezone 2019-2020, prema Sekretarijatu Ugovora o Antarktiku („Secretariat of the Antarctic Treaty”).

Admiral Ričard E. Bird bio je američki mornarički oficir, pionir avijatičar i polarni istraživač, najpoznatiji po svojim istraživanjima Antarktika koristeći avione i druge moderne tehničke resurse (između 1928. i 1956. godine), navodi enciklopedija „Britannica”.

Detalji Birdovih ekspedicija mogu se pronaći na veb stranici admiralbyrd.com. Takođe, autentični video zapisi ekspedicija mogu se pogledati na veb stranici „British Pathé” – ovde, ovde, ovde i ovde. Autentične fotografije sa ekspedicija mogu se videti i na veb stranici „Getty Images”.

Međutim, nema dokaza da je Bird otkrio tajnu civilizaciju u svojim ekspedicijama. „Rojters” je u svojoj analizi spornih fotografija zaključio da su one kreirane uz pomoć veštačke inteligencije.

Posredi je svojevrsni „medijski eksperiment” objavljen na platformi „Medium”, kao i u obliku knjige pod nazivom „Misteriozni Antarktik” u izdavaštvu „Lost Books” u Kanadi.

U članku se navodi da je „izvor koji želi da ostane bezimen dostavio kolekciju strogo poverljivih fotografija iz Birdovih misija, koje, čini se, predstavljaju konkretan dokaz čitave zaboravljene civilizacije”. Ali u belešci na kraju članka takođe piše da su „određeni elementi ovih slika možda poboljšani ili generisani od strane veštačke inteligencije u svrhu kvaliteta”.

Činjenica je da su sporne fotografije kreirane su uz pomoć sistema „Dall-E”, koji, prema opisu na veb stranici „generiše realistične slike i umetnost iz opisa na prirodnom jeziku”. Sistem je proizvela kompanija „OpenAI” koja se, kako navode na njihovom veb sajtu, bavi istraživanjem i primenom veštačke inteligencije.

Autor fotografija Tim Bušer, objasnio je za „Rojters” da je na fotografijama namerno ostavio vodeni žig (u donjem desnom uglu pet kvadarata u boji).

„Želim da ljudi preispitaju svoja uverenja, ispitaju svoje pretpostavke i sagledaju promenljivi medijski pejzaž i kako se ove nove tehnologije mogu koristiti i u dobre i u loše svrhe. Želim da pokažem ljudima šta je moguće i na šta treba da obrate pažnju”, rekao je Bušer za „Rojters”.

 

Naslovna fotografija: Canva