Početna Izjave Neproverivo Sedamdeset odsto Beograđana podržava Beograd na vodi
Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije o projektu Beograd na vodi.

Sedamdeset odsto Beograđana podržava Beograd na vodi

“Kada su svi bili protiv Beograda na vodi, kada je to bilo popularno, Kajl Skot je došao i rekao da podržava taj projekat. Danas je lako, danas 70 odsto Beograđana podržava Beograd na vodi.“

TV Prva, 8. 8. 2019. godine

Komentar Istinomera
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom gostovanja na TV Prva 8. avgusta da “danas 70 odsto Beograđana podržava Beograd na vodi”, što, kako je rekao, ranije nije bio slučaj, kada su “svi bili protiv” tog projekta.     


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


I na prvi pogled, ova tvrdnja deluje čudno, s obzirom da je teško izmeriti koliku podršku ima neki projekat. 

Uprkos tome, pokušali smo da pronađemo da li bilo gde postoji neki javni podatak koliko građana podržava projekat Beograd na vodi, pa smo u tu svrhu pregledali zvanične sajtove Beograda na vodi, Grada Beograda, Vlade Republike Srbije, kao i Srpske napredne stranke. 

Nismo uspeli da pronađemo nikakav dokument u kome se navodi ovaj podatak. 

Probali smo da pronađemo da li je, kojim slučajem, rađena anketa među građanima Beograda koliko njih podržava projekat Beograda na vodi. Ništa.

Pitali smo i predsednika na osnovu čega tvrdi da 70 odsto Beograđana podržava projekat Beograd na vodi. Odgovor nismo dobili.

S obzirom da nikakvih zvaničnih podataka o tome kolika je podrška Beograđana kada je u pitanju ovaj projekat nema, niti postoji ikakva anketa na osnovu koje bi mogli da se dobiju podaci kolika je podrška, Vučić za izjavu da “70 odsto Beograđana podržava Beograd na vodi“ od Istinomera dobija ocenu “neproverivo”.

Ono o čemu, međutim, postoje informacije jeste činjenica da je u glavnom gradu itekako bilo protivljenja i samoj ideji izgradnje kompleksa Beograd na vodi, načinu na koji se sprovodi, a naročito još uvek nekažnjenom krivičnom delu rušenja objekata u Herecegovačkoj ulici, za koje je Aleksndar Vučić okrivio “najviše organe gradske vlasti u Beogradu”.


*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Kada je položen kamen temeljac za izgradnju, Inicijativa “Ne davimo Beograd” je organizovala protest, zbog štetnosti projekta po javni interes građana. Svemu ovome prethodilo je višemesečno odlaganje i pomeranje rokova za objavljivanje Ugovora o zajedničkom ulaganju između Vlade Republike Srbije i arapskih partnera.
 
Beograd na vodi je, uprkos, spornim pravnim procedurama i protivljenju stručnjaka počeo da se gradi, a najveći revolt Beograđana izazvalo je protivpravno rušenje objekata na prostoru predviđenom za izgradnju.

Usledili su, zatim, višemesečni protesti u organizaciji inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”, na kojima su građani tražili da “predstavnici najviših gradskih organa snose krivičnu i političku odgovornost zbog kršenja zakona“

Iako su nadležni uveravali “da će se ustanoviti istina”, do danas nije utvrđeno ko je rušio, ko naložio, kao i ko je policiji naredio da te noći ne radi svoj posao.

*
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović


Osim jedne od najvećih afera aktuelne vlasti, Beograd na vodi od početka prati i konstantno probijanje rokova kada je sama izgradnja u pitanju.

Podsetimo, radovi su prvo trebali da počnu krajem 2014. godine, što nije ispunjeno. Zatim je planirano da prva faza izgradnje počne "već krajem februara, najkasnije 1. marta 2015”, pa onda “u aprilu, najkasnije u maju” iste godine, što se ponovo nije dogodilo

Proveri me

Gradnja je zvanično počela početkom jeseni 2015, kada je javnost obaveštena da će projekat vredeti 3,5 milijardi dolara. Nešto kasnije, kada je ugovor konačno objavljen, saznali smo da je investitor dužan da uloži mnogo manje - 300 miliona dolara.

Kako se razvijao projekat od prvog pominjanja u predizbornoj kampanji 2012, sve do druge runde prodaje neizvesnog broja stanova u prva dva objekta Beograda na vodi, 2016. godine, pročitajte u Istinomerovom tajmlajnu.


Naslovna fotografija: FoNet/TV FoNet
Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.