Početna Izjave Istinitost Srbija sve pretekla po platama i penzijama sem Crne Gore
Aleksandar Vučić

Predsednik Republike Srbije poredi ekonomiju Srbije sa regionom.

Srbija sve pretekla po platama i penzijama sem Crne Gore

“Ja se izvinjavam što Srbija mnogo brže da napreduje, nikoga ugrožavajući, što je Srbija prošle godine pretekla sve po platama i penzijama, sem Crne Gore, ali se približila Crnoj Gori pa očekujem i to za godinu i po dana da preteknemo, da budemo broj jedan po svim parametrima u regionu. Mi smo javni dug spustili sa 78% na 50%, neki su sa 27% posto podigli na 55%, neki sa 50% na 75% u regionu. Nezaposlenost je kod nas najniža.“

Pink, 12.5.2019.

Komentar Istinomera
Poredeći Srbiju sa zemljama regiona, Vučić je tokom gostovanja na televiziji "Pink" sredinom meseca istakao da je naša zemlja pretekla susede po visini plata i penzija, ali i da ostali ekonomski parametri, poput javnog duga i stope nezaposlenosti, ukazuju na to da je Srbija ekonomski najviše napredovala tokom prethodne godine.      

Tokom svoje izjave, predsednik Srbije je kao zemlje regiona naveo Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Zbog toga smo i mi odlučili da ove četiri zemlje uvrstimo u komparativnu analizu i proverimo istinitost tvrdnje predsednika Srbije.

Preuzeli smo zvanične statističke podatke ovih zemalja o visinama plata, penzija, javnom dugu i stopi nezaposlenosti tokom 2018. godine. Kako bi poređenje bilo lakše, lokalne valute smo pretvorili u evre. Za kurs smo odabrali srednji kurs narodnih banaka ovih zemalja koji su bili aktuelni poslednjeg dana decembra 2018. godine (videti tabelu ispod). Kako bismo dobili što preciznije rezultate, računicu smo vršili koristeći dve decimale.   


*
Plate i penzije

Prvi deo Vučićeve izjave odnosio se na plate i penzije. Priznaje da jedino Crna Gora ima nešto veće plate i penzije od Srbije, ali, kako kaže, ne zadugo. Za godinu i po dana Vučić očekuje da će naša zemlja biti “broj jedan po svim parametrima u regionu“

“Ja se izvinjavam što nije tako, što Srbija mnogo brže napreduje, nikoga ugrožavajući, što je Srbija prošle godine imala i najveći rast i što je pretekla sve po platama i penzijama, sem Crne Gore, ali se približila Crnoj Gori pa očekujem i to za godinu i po dana da preteknemo”, rekao je predsednik.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prosečna bruto plata u Srbiji u 2018. godini iznosila 68.629 dinara, dok je prosečna neto plata, kada se oduzmu svi porezi i doprinosi bila 49.650 dinara. Tokom svoje analize, koristićemo kao realniji pokazatelj prosečnu neto platu, jer je taj iznos, na kraju krajeva, onaj sa kojim stanovnici realno raspolažu na kraju svakog meseca. 

U odnosu na prethodnu godinu, statistika pokazuje da su neto plate nominalno porasle za 6%, odnosno realno za 3,9%. Samim tim, vrlo je bitno uzeti u obzir i podatke o kupovnoj moći stanovništva, odnosno o povećanju cena tokom prošle godine, ali i visini prosečne potrošačke korpe u odnosu na plate u Srbiji.

Cene u Srbiji tokom prošle godine su porasle za 2%, a visina potrošačke korpe za 1,63%. To znači da prosečan stanovnik Srbije mesečno potroši 70.654 dinara što je preko 20.000 dinara više nego što uspe da zaradi. Evo i vizuelnog prikaza.

Kao što vidimo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ne raspolaže istim podacima kao RZS što se tiče visine prosečnih neto zarada. Sudeći prema izveštaju Ministarstva, stanovnici Srbije u proseku prime platu od 49.643 dinara, što je za sedam dinara manje nego što pokazuju podaci RZS-a. Ipak, to ne utiče preterano na razliku između visine naših primanja, cena i potrošnje koja je i dalje izuzetno velika.
 
No, da se vratimo poređenju sa regionom. 

Statistika pokazuje da je Severna Makedonija jedina zemlja u regionu koja ima niže plate od Srbije. Samim tim, to nas smešta na pretposlednje mesto, odnosno na mesto broj 4.

Hrvatska je na prvom mestu sa prosečnom zaradom duplo većom od Srbije koja iznosi 842 evra, zatim slede Crna Gora sa 511 evra, Bosna i Hercegovina sa 450 evra, Srbija gde su prosečna primanja 420 evra i na kraju Severna Makedonija sa platom od 394 evra.

Što se tiče penzija, situacija je opet vrlo slična. 

Podaci PIO Fonda pokazuju da je prosečna penzija prethodne godine u Srbiji iznosila 27.099 dinara, što je, podsetićemo, u odnosu na prosečnu potrošačku korpu od 70.654 dinara više nego duplo manje. Taj iznos je manji čak i od minimalno izmerene potrošačke korpe koja iznosi 36.629 dinara.

Jedina zemlja u kojoj su penzije niže nego u Srbiji je Bosna i Hercegovina, što nas opet smešta na pretposlednje mesto. U ovoj kategoriji nas je čak “prešišala“ i Severna Makedonija.

*Članak je nastao na osnovu prijave čitalaca kroz dodatak za internet pretraživače "Proveri me!"
Proveri me


Javni dug

Drugi deo Vučićeve izjave odnosi se na javni dug i stopu nezaposlenosti. 

Naime, on je u Skoplju rekao da smo mi “javni dug spustili sa 78% na 50%, neki su sa 27% posto podigli na 55%, neki sa 50% na 75% u regionu”, dodajući da je “nezaposlenost kod nas najniža.”

Ukupni javni dug na kraju aprila meseca zaista jeste pao na 50,9%, ali s obzirom da se izjava predsednika države odnosila na prošlu, pogledaćemo i podatke sa kraja 2018. godine. Prema podacima Uprave za javni dug poslednjeg dana prošle godine, odnosno 31.12. 2018. godine, javni dug je iznosio 53,8% BDP-a. Poslednjeg dana decembra 2017. godine javni dug je bio 61,5% BDP-a.

Dakle, istina je da se naš javni dug smanjio. Ipak, on se nije smanjio sa 78%, nego sa 61,5% u odnosu na prošlu godinu. Samim tim, osim što je predsednik omanuo za oko 4% kada je iznosio visinu našeg javnog duga, takođe je izneo i netačan podatak u pogledu procentualnog smanjena. 

Aleksandar Vučić je, pak, svojevremeno navodio da kada je postao premijer javni dug naše zemlje je iznosio između 77 i 79% BDP-a, zbog čega je od Istinomera već dobio ocenu “kratke noge”. 

Samim tim, ovi podaci su netačni čak i ukoliko je svojom izjavom želeo da obuhvati period od kada je postao premijer, s obzirom na to da od početka njegovog mandata javni dug nikada nije iznosio 78% BDP-a.

Ukoliko se pogledaju podaci zemalja iz regiona, možemo videti da je prošle godine javni dug Crne Gore uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija iznosio 64,77% BDP-a. 

Iako je to porast u odnosu na 62,52% od 2017. godine, taj porast se svakako ne poklapa sa Vučićevim tvrdnjama da su “neki sa 27% podigli na 55%, a neki sa 50% na 75%.” 

Zaključujemo da Vučić očigledno nije mislio na Crnu Goru kada je spominjao te “neke” susede.

Da nije možda u pitanju Hrvatska?

Podaci Hrvatske narodne banke (HNB) pokazuju da je ova zemlja u prethodnoj 2018. godini smanjila svoj javni dug sa 77,8% BDP-a na 74,1% BDP-a. 

I u Bosni i Hercegovini je prethodne godine došlo do smanjenja javnog duga. On je 2017. godine iznosio 35,62% BDP-a, a krajem 2018. godine 32,9 % BDP-a, te samim tim zaključujemo da Vučić nije mislio ni na ovu zemlju regiona kada je rekao da su ti “neki” drastično povećali svoj javni dug. 

U Makedoniji je tačno da je porastao javni dug i to sa 47,6% BDP-a na 48,7% na kraju 2018. godine. Ovaj porast od svega 1,1% ukazuje na to da Vučić nije mislio ni na Makedoniju. 

A ko su ti “neki” na koje se njegova izjava odnosila nismo uspeli da saznamo, s obzirom na to da na naša pitanja upućena Kabinetu predsednika Republike Srbije do objavljivanja ovog teksta nismo dobili nikakve odgovore.

Nezaposlenost

Na kraju dolazimo do statistika koje se tiču stope nezaposlenosti u Srbiji i regionu. 

Najmanjom stopom nezaposlenosti u toku prethodne godine može se pohvaliti Hrvatska koja je prema podacima evropske statističke službe “Eurostat" iznosila 8,5%. Na drugom mestu nalazi se Srbija sa 12,7% nezaposlenih, zatim sledi Crna Gora sa 15,2%, BiH sa 18,4% i na kraju Severna Makedonija sa 20,7%.

Naravno, ove podatke potrebno je ukrstiti sa raznim drugim demografskim pokazateljima, podacima o “odlivu mozgova” i migracijama, za šta u ovoj analizi nema dovoljno prostora. 

Da zaključimo, Srbija je na pretposlednjem mestu po visini prosečne plate i penzije, a ne odmah iza Crne Gore kako tvrdi predsednik države. Javni dug jeste smanjila, ali sa 61,5% na 53,8% BDP-a prošle godine, odnosno na 50,9% u aprilu ove godine, a ne sa 78% na 50% BDP-a, kako Vučić tvrdi. Nezaposlenost je u regionu najniža u Hrvatskoj, a ne u Srbiji, kako je predsednik naveo. Zbog ovolikog odskakanja njegovih procena od realnosti, Aleksandar Vučić dobija ocenu “kratke noge”.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović         

Najčitanije
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.