Početna Izjave Istinitost Država nije uradila ništa kada je Kosovo proglasilo nezavisnost
Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije o reakciji bivše vlasti na proglašenje kosovske nezavisnosti.

Država nije uradila ništa kada je Kosovo proglasilo nezavisnost

“Ništa, dakle, naša država u odbrani ustavnog poretka u trenutku proglašenja kosovske nezavisnosti ne radi ništa.”

TV Prva, 21. 2. 2019.

Komentar Istinomera
U toku je nova “drama” u odnosima Beograda i Prištine, nakon što je kosovski parlament usvojio Platformu o dijalogu, koja predviđa da Srbija prizna Kosovo u sadašnjim granicama (Srbija platformu još nema, pošto je Vučić najpre najavio da će je predstaviti još krajem marta, najkasnije početkom aprila prošle godine, a zatim se predomislio). Prema mišljenju Marka Đurića, Priština je ovim činom zakucala “poslednji ekser u kovčeg dijaloga”, dok je za Informer “objavila rat Srbiji” i “odbila sve predloge o razgraničenju”. 

Sa intenziviranjem priče o razgraničenju kao "zvaničnom" stavu Srbije, odnosno stavu "zvaničnika" Srbije, ide i prebacivanje odgovornosti za kosovski problem na bivšu vlast. Tako je, u nedavnom gostovanju u jutarnjem programu TV Prva, predsednik Vučić po ko zna koji put optužio bivšu vlast da je uspostavila granicu na Jarinju i Brnjaku, što je Istinomer već ocenio kao zloupotrebu činjenica, te da nije učinila "ništa" u odbrani Ustava Srbije u trenutku proglašenja kosovske nezavisnosti.

*
Foto: FoNet/Predsedništvo Srbije

Tada je podsetio da smo 2006. doneli Ustav u kom kažemo “sad više ništa ne damo, sad im ne damo Kosovo ni za živu glavu, iako smo imali već pogrom 2004, težak Kumanovski sporazum 99. godine”. Uz priznanje da je i sam kao opozicija (tada je bio u Srpskoj radikalnoj stranci), glasao za isti taj Ustav, Vučić je podsetio da su kosovski Albanci 2008. doneli odluku o nezavisnosti, kojom je direktno prekršen najviši pravni akt Srbije. 

Zatim je upitao šta je naša država preduzela u odbrani Ustava, suvereniteta i integriteta zemlje, a nakon odgovora voditelja Srđana Predojevića da ćemo “svi reći da ništa nije urađeno”, rekao je:
“Ništa, dakle, naša država u odbrani ustavnog poretka u trenutku proglašenja kosovske nezavisnosti ne radi ništa. Svađaju se između sebe predsednik i premijer ko će više da se dodvori strancima, više se dodvorio Tadić nego Koštunica i zato je Tadić nastavio da vlada, Koštunica nije, jer Tadić baš ga briga za Kosovo, a Koštunica je brinuo za Kosovo i tako je sve prošlo i propalo. Ti isti koji su u svemu tome učestvovali, dozvolili da bez naše reakcije, da sa tim velikim ništa Kosovo proglasi nezavisnost, danas nam sole pamet o Ustavu.”
Na pitanje šta je tada kao opozija uradio i šta je bio njihov predlog rešenja, Vučić je odgovorio da je podržavao sve one koji su hteli da sačuvaju ustavni poredak Srbije i dodao:
"Ali sam, takođe, znao da smo već radili nešto na očuvanju našeg ranijeg ustava iz Miloševićevog perioda, iz 28. marta 1990. i to smo pokušali bili ratom, nije prošlo, izgubili smo to zahvaljujući, vi možete da kažete ovakvoj ili onakvoj politici, svakako je pogrešna ako je rezultat pogrešan. A onda vam dolazi druga politika koja vam kaže da je dobra, a koja ne uradi apsolutno ništa. Trebalo je biti negde na sredini."
Da li je baš sve bilo kao što predsednik Vučić kaže, ili činjenice kažu drugačije? Šta je, dakle, država Srbija uradila nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a kako se ponašala Vučićeva Srpska radikalna stranka?

Istoga dana kada je proglašena nezavisnost Kosova javnosti su se, manje-više istom porukom, obratili tadašnji premijer Vojislav Koštunica, predsednik Boris Tadić i predsednik Skupštine Oliver Dulić, dok su pojedini ministri otišli na Kosovo kako bi “dali podršku Srbima i nealbancima”. 

Odluku o proglašenju kosovske nezavisnosti tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić nazavao je nelegitimnim aktom, poručivši da "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije". Tadić je zatražio od UNMIK-a i KFOR-a da za Srbe na Kosovu obezbedi najviši stepen bezbednosti.
“Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Srbija je reagovala i reagovaće svim mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima da se ovaj akt privremenih kosovskih institucija poništi. Srbija od međunarodnih institucija na Kosovu traži da se odmah poništi ovaj čin, koji je protivan osnovnim principima međunarodnog prava”, poručio je 17. februara 2008. Boris Tadić.
Tadašnji premijer Vojislav Koštunica rekao je da je jednostrano proglašena “lažna država” iza koje “stoje vojni interesi NATO". Koštunica je optužio SAD da je “silu stavila iznad Povelje UN i bezobzirno prekršila međunarodni poredak”, kao i da je “primorala Evropu da se povinuje volji sile”. Ponovio je da će Vlada Srbije poništiti sve dokumente kojima se na tlu Srbije stvara "lažna država".

Iste večeri, dakle 17. februara 2008, Tadić i Koštunica sastali su se sa tadašnjim šefom Aleksandra Vučića i zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem. Dogovorili su se da se u najkraćem mogućem roku održi sednica Skupštine Srbije, na kojoj bi se potvrdila odluka Vlade o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa u Prištini, kao i da 21. februara vlada i parlamentarne stranke u Beogradu organizuju protest povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti. 

Vlada Srbije je tri dana ranije, 14. februara 2008, donela Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. U njoj, između ostalog, stoji sledeće:
“Poništavaju se akti i radnje privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer narušavaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije zajemčenu Ustavom Republike Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom. Ovi akti i radnje predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Republike Srbije, i zato su nevažeći i ništavni. Ovi akti i radnje ne proizvode nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni i u međunarodnom pravnom poretku. Jednostrano otcepljenje dela teritorije suverene države predstavlja pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nasilje nad važećim međunarodnim pravom.”
Tu vladinu odluku, Skupština Srbije potvrdila je na hitnoj sednici 18. februara 2008, uz naglasak da se poništava akt narušavanja suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Srbije zajamčene Ustavom Srbije i važećim međunarodnim pravom. Takvi akti Prištine, navodi se u skupštinskoj odluci, predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Srbije i zato su nevažeći i ništavni.

Za ovu skupštinsku odluku glasalo je 225 poslanika (nije bilo bilo uzdržanih, niti je bilo poslanika koji su glasali protiv, a poslanici Liberalno-demokratske partije, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu glasali). Za su glasali i poslanici Srpske radikalne stranke, među kojima i Aleksandar Vučić, a šef njegove poslaničke grupe Tomislav Nikolić izjavio je da borba Srbije neće prestati dok KiM na "ovaj ili onaj način" ne bude vraćeno u ustavni okvir Srbije.
"Ako samo dva načina postoje da se sačuva Kosovo i Metohija, ako je jedno rat a drugo diplomatija, a diplomatija nije uspela, kako će predsednik Srbije da odgovori, da li je to rat?", upitao je Nikolić tada u parlamentu.
U danu kada je Skupština Srbije “poništila nezavisnost Kosova”, tadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić je, u skladu sa Akcionim planom Ministarstva spoljnih poslova, naložio hitno povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Istovremeno je na zahtev Srbije, koji je podržala Rusija, 18. februara 2008. sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj je predsednik Tadić zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi. Tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki-Mun to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1244.

Tog dana, delalo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je podnelo krivičnu prijavu protiv predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, predsednika Kosova Fatmira Sejdijua i predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija zbog toga što su, kako su naveli iz MUP-a, u Prištini organizovali proglašenje lažne države na tlu Srbije.

Tri dana kasnije, 21. februara 2008, na poziv Vlade Srbije, u Beogradu je održan miting "Kosovo je Srbija", na kom su govorili Koštunica i Nikolić. Tomislav Nikolić je okupljenima obećao da se neće smiriti dok Kosovo ne bude pod kontrolom Srbije. Po završetku mitinga izbili su neredi u kojima je zapaljena ambasada SAD, a nekoliko drugih je oštećeno, dok je u centru grada opljačkano više prodavnica odeće i sportske opreme.

Aleksandar Vučić je nakon mitinga, u kom je i sam učestvovao, za nerede optužio "političare i medije koji su za nezavisnost Kosova“ .
"Jasno je bilo, posle mnogih provokacija mnogih političara i mnogih medija koji su za nezavisno Kosovo da će biti teško sačuvati emocije kod dela ljudi. U svakom slučaju, ovo je nauk za one koji su svakodnevno provocirali ljude u Srbiji i koji ih i dalje provociraju. I oni su krivi, jednako kao i oni koji su učestvovali u bilo kakvim izgredima.“
Dakle, kao što smo videli, samo u prvih pet dana od proglašenja nezavisnosti Kosova, tadašnja vlast u Srbiji preduzela je niz koraka. Istog dana kada je proglašena nezavisnost javnosti su se obratili i tadašnji predsednik i tadašnji premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Tadić je poručio da je reč o nelegitimnom aktu, da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da će reagovati svim mirnim, diplomatskim i pravnim sredstvima da se taj akt Prištine poništi, dok je Koštunica ponovio da će Vlada Srbije poništiti sve dokumente kojima se na tlu Srbije stvara "lažna država". 

Skupština Srbije je zatim na hitnoj sednici usvojila odluku koju je Vlada Srbije prethodno donela, a kojom se poništavaju protivpravni akati privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti. Takođe, na zahtev Srbije sazvana je hitna sednica Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj je Tadić zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi. Dalje, tadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić naložio je hitno povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, a MUP je podneo krivičnu prijavu protiv predsednika i premijera Kosova, kao i predsednika kosovske skupštine jer su “organizovali proglašenje lažne države na tlu Srbije”. 

Videli smo, takođe, i da Srpska radikalna stranka kao opozicija tada nije predlagala da Srbija bude "negde na sredini" - između odbrane Ustava ratom i nečinjenja, kao što to danas Vučić kaže. Štaviše, Tomislav Nikolić je u vreme kada je Kosovo proglasilo nezavisnost u skupštini otvoreno upitao: "Ako samo dva načina postoje da se sačuva Kosovo i Metohija, ako je jedno rat a drugo diplomatija, a diplomatija nije uspela, kako će predsednik Srbije da odgovori, da li je to rat?" Zbog svega navedenog, kao i zbog činjenice da je i sam učestvovao u mitingu “Kosovo je Srbija”, koji je organizovala Vlada DSS-DS-G17, te u parlamentu glasao za odluku kojom se poništava nezavisnost Kosova, predsednik Aleksandar Vučić za izjavu da naša država u odbrani ustavnog poretka, u trenutku proglašenja kosovske nezavisnosti, nije uradila ništa, dobija ocenu “kratke noge”. 

Inače, pored optužbi za nečinjene kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i optužbi za uvođenje granica, predsednik Vučić optužuje bivšu vlast i da je “podržavala presudu" Međunarodnog suda pravde, koja je doneta na naš zahtev, a prema kojoj kosovska Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Tu njegovu izjavu već smo ocenili kao neistinitu, a videli smo i da sam Vučić 2008. nije imao ništa protiv izglasavanja Rezolucije u Generalnoj Skupštini UN-a kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Naprotiv, Vučić je tada izjavio da je izglasavanjem Rezolucije otvorena mogućnost da se "ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima”.

Naslovna fotografija: FoNet/Predsedništvo Srbije
Najčitanije