Početna Izjave Neproverivo Posao u Beogradu pronašlo 25 hiljada ljudi
Siniša Mali

Gradonačelnik Beograda o broju zaposlenih u Beogradu.

Posao u Beogradu pronašlo 25 hiljada ljudi

“Broj nezaposlenih u Beogradu u martu iznosi 85.441, što je gotovo 2.000 manje nego u februaru, kada ih je bilo 87.185. Ako sve to uporedimo sa 2013. godinom, kada je broj nezaposlenih u Beogradu bio veći od 110.000, jasno je da je postignut izvanredan rezultat pošto je posao pronašlo skoro 25.000 ljudi.“

TV Pink, 4. 4. 2018. godine

Komentar Istinomera
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali nedavno je izjavio da je broj nezaposlenih u Beogradu rekordno smanjen u toku marta 2018, za gotovo 2.000 ljudi u odnosu na prethodni mesec. Prema njegovim rečima, u martu je na posao čekao 85.441 Beograđanin, a samo mesec dana ranije taj broj je iznosio 87.185, što potvrđuje i zvanična statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Dalje, rekao je Mali, broj nezaposlenih Beograđana 2013. bio je veći od 110.000. I tu je skoro u pravu. Prema evidenciji NSZ, najveći broj nezaposlenih u Beogradu zabeležen je u decembru 2013. i iznosio je 108.706. Dakle, gotovo 110.000.

I na kraju, ako se uporedi taj decembar 2013. i mart 2018. razlika je nešto više od 23.000, što znači da Mali ni tu nije mnogo pogrešio. 

Međutim, iako se brojke koje pominje Mali neznatno razlikuju od zvanične statistike NSZ-a, veći problem je sa drugim delom njegove izjave. Cela ova računica, iako (gotovo) tačna, trebalo je da posluži za dokazivanje teze da je posao pronašlo 25.000 ljudi. A tu ne postoji nužna veza i to zapravo nije moguće pouzdano proveriti. 

Dakle, Mali je stavio znak jednakosti između broja ljudi koji su pronašli posao i broja onih koji su izbrisani sa evidencije NSZ, iako ta jednačina ima više nepoznatih.
 
Najpre zbog toga što sama činjenica da je neko izbrisan “sa biroa”, na šta se gradonačelnik poziva, ne znači da se ista osoba zaposlila. Osim pronalaska posla, postoje brojni razlozi za brisanje sa evidencije NSZ - kao što su odlazak u inostranstvo ili neredovno javljanje službi za zapošljavanje. 

Tu treba dodati i činjenicu da nisu svi nezaposleni ni prijavljeni na biro, zbog uvreženog mišljenja da ova institucija retko pomogne ljudima da pronađu posao. Zbog toga je moguće da zapravo ima više nezaposlenih nego što ih je na evidenciji NSZ. S druge strane, moguće je i da je u periodu od četiri godine posao u Beogradu pronašlo i više od 25.000 ljudi. No, o tome, opet, nema pouzdanih podataka.

Imajući u vidu sve navedeno, nameće se zaključak da smanjenje broja nezaposlenih u Beogradu o kojima postoji zvanična statistika, na koju se poziva Mali, ne znači nužno i povećanje broja zaposlenih, zbog čega gradonačelnik Beograda dobija ocenu  “neproverivo”.

Gradonačelnik je ponovo, pre nekoliko dana, u intervjuu za Večernje novosti rekao “zaposlili smo više od 20.000 Beograđana”. Koliko god da ih je - zapošljava poslodavac, a ne političari i gradska vlast.

Inače, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je nezaposlenost u Beogradu na istorijskom minimumu, takođe bez relevantnih podataka koji bi mogli da potkrepe tu tvrdnju. 

A priča o padu nezaposlenosti i novim radnim mestima ne staje u Beogradu. To je zapravo jedna od omiljenih tema i na državnom nivou. Vučić je u više navrata tvrdio da je nezaposlenost u Srbiji sada manja nego devedesetih, kada su i granice zemlje i metodologija bili drugačiji.

Osim toga, Fiskalni savet je u više navrata isticao da veći rast zaposlenosti mora da se odrazi i na rast BDP-a, što kod nas nije slučaj. 

Naslovna fotografija: FoNet/Beoinfo
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.