Početna Izjave Istinitost Gubitak “Parking servisa” u 2013. bio 100 miliona dinara
Siniša Mali

Gradonačelnik Beograda o poslovanju "Parking servisa"

Gubitak “Parking servisa” u 2013. bio 100 miliona dinara

„Sećam se preduzeća ’Parking servis’ 2013. godine. Čak je i dug bio, i gubitak, oko 100 miliona dinara.“

Tanjug, 13. septembar 2017. godine

Komentar Istinomera

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obišao je u sredu, 13. septembra, "Parking servis" i razgovarao sa zaposlenima. Tom prilikom je dao i izjavu za medije, a obraćanje je počeo gledajući u kameru: "Sećam se preduzeća ’Parking servis’ 2013. godine. Čak je i dug bio, i gubitak, oko 100 miliona dinara."


Uvidom u finansijske izveštaje od 2013. na ovamo, zbilja nije moguće reći na kakav gubitak misli gradonačelnik. Jer, te 2013, "Parking servis" je imao prihode veće od 2,4 milijarde dinara, 261,6 miliona gotovine, dobit iz poslovanja od 109 miliona i neto dobit od 49,6 miliona dinara. Dakle, nikakvog gubitka nije bilo, što znači da je ova izjava gradonačelnika tek još jedna u bujici sličnih – da je prethodna vlast kriva za sve loše, a da sadašnja mora da ispravlja (ne)dela svojih prethodnika. Naravno, to što ove izjave u najvećem broju slučajeva ne odgovaraju činjenicama – tim gore po činjenice: propaganda ne sme da stane.


Međutim, Mali pominje i dug i gubitak u istoj rečenici, pa se ne zna na šta misli – zapravo deluje da on poistovećuje te dve stvari. Ono na šta bi se eventualno mogla odnositi izjava gradonačelnika jeste pozicija "dugoročne finansijske obaveze", odakle saznajemo da je u 2013. "Parking servis" uzeo kredit od 96 miliona dinara namenjen za finansiranje nabavke "šest specijalnih vozila sa izmenjivim nadogradnjama za zimsku službu i odnošenje nepropisno parkiranih vozila", da je na lizing uzeo "četiri specijalna vozila za čišćenje snega sa nadogradnjom za prenos nepropisno parkiranih vozila" (17,4 miliona dinara), kao i da je uzeo još 8,9 miliona dinara dugoročnog kredita, za koje u finansijskom izveštaju nije napisana namena.


Prema tome, jeste "Parking servis" na sebe preuzeo dugoročne obaveze od preko 100 miliona dinara u 2013, ali je reč o potpuno uobičajenom načinu poslovanja, gde firma uzima kredit da bi uložila u svoj razvoj i kupovinu nove opreme: mašine su finansirane iz kredita, a ne iz sopstvene dobiti, jer je te godine dobit (49,6 miliona) bila nedovoljna za potrebne investicije (113,4 miliona).

*
Siniša Mali: Pogled u kameru / Foto: FoNet/Beoinfo




Istina, u naredne dve godine, 2014. i 2015, neto dobit je bila znatno, znatno viša nego 2013. – 613,9 miliona u 2014. i 643,1 milion u 2015. – ali to nikako ne znači da je u 2013. bilo "gubitka i duga". Jer, pogledajmo izveštaj iz 2016. godine: neto dobit je tada bila tri puta manja nego prethodnih (202,2 miliona dinara), a dugoročne obaveze su se povećale sa 0,6 miliona na 435,5 miliona dinara. 


Ovo povećanje obaveza je usledilo nakon što je "Parking servis" uzeo dugoročni kredit od Komercijalne banke, od kojeg je jedan deo – 434,2 miliona dinara – iskorišćen u 2016. Kolika je bila vrednost celog kredita, malo je teže reći, s obzirom da na jednom mestu stoji da je iznos kredita 816,9 miliona dinara, a na drugom da je "Parking servis" zapravo uzeo dva kredita od Komercijalne banke krajem juna 2016. u ukupnom iznosu od skoro milijardu dinara – jedan od 880,9 miliona i drugi od 118 miliona dinara.


Na istom mestu može se videti da je kao zalogu za ovaj kredit, "Parking servis" Komercijalnoj banci dao "novčana potraživanja zalogodavca koja dospevaju u budućnosti po osnovu Ugovora o poslovnoj tehničkoj saradnji na pružanju usluga M-parking", koje je "Parking servis" sklopio sa sva tri operatera mobilne telefonije. Dakle, ako "Parking servis" ne bude vraćao kredit Komercijalnoj banci, ona će se naplaćivati iz plaćanja parking mesta koje korisnici obavljaju mobilnim telefonom.


Prema tome, ako je u 2013. "Parking servis" imao "dug i gubitak" od 100 miliona dinara, tom logikom bismo došli do tvrdnje da je u 2016. "Parking servis" imao dug i gubitak od milijardu dinara, što nije tačno, i zbog čega gradonačelniku dajemo ocenu "neistina". Jedino još ostaje da se sazna za šta su ovi krediti od milijardu dinara uzeti: u 2013. su kupljene ili uzete na lizing neophodne mašine; za ovu milijardu ne piše s kojim ciljem je uzeta. 


(Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa)