Početna Izjave Istinitost Pare za jarbole od viška u budžetu
Siniša Mali

Gradonačelnik Beograda o sredstvima za postavljanje jarbola.

Pare za jarbole od viška u budžetu

“Dovoljno smo bogata zemlja da izdvojimo deo novca i za srpsku zastavu i za srpsku trobojku. Ne vidim zašto bi to bilo kome bio problem, nikoga nismo ugrozili, nikoga nismo oštetili. Višak koji imamo (u budžetu) izdvojili smo za to."

Nedeljnik, 29. 6. 2017.

Komentar Istinomera
Skupština grada Beograda krajem juna usvojila je drugi rebalans budžeta, a udarna vest bila je da su stvari u gradskoj kasi više nego povoljne, da je Beograd bogat i može da priušti zastave na svim ulazima u grad. I to po tri zastave na jarbolima visine 10 metara - po ceni od 35.000 evra po jarbolu (ukupno 134 miliona dinara ili oko 1.1 miliona evra). Ima para i za džinovski jarbol od 120 metara koji bi trebalo da bude postavljen kod Ušća i koji će koštati 230 miliona dinara (gotovo dva miliona evra). Dakle, u totalu tri miliona evra za jarbole i jarbolčiće, jer, kako je rekao gradonačelnik Mali, dovoljno smo bogati i imamo višak u gradskoj kasi.

“Najbolja vest je da je gradski budžet u plusu tri milijarde dinara, imamo veće prihode nego što smo planirali i to na najzdraviji način, zato što imamo veći priliv novca od novog zapošljavanja i poreza na dohodak, što je rezultat politike u prethodne tri godine da borimo se za svako novo radno mesto”, rekao je Mali.

Međutim, u budžetu stvari stoje drugačije. Viška u kasi nema, jer je budžetski deficit zapravo porastao sa 5.5 na 7.5 milijardi dinara, zbog čega Mali dobija ocenu “neistina”.

Istina je da su prihodi u budžetu porasli, ali je porastao i deficit zato što su gradske vlasti planirale da više troše. Rebalansom je planirano da do kraja godine porez na dohodak bude veći za gotovo dve milijarde dinara u odnosu na plan iz januara. Dakle, i tu je Mali pogrešio, odnosno malo je “naduvao” brojke. Plus, nije dovoljno računati samo porez na dohodak, jer na nekim drugim stranama nije ostvareno koliko je očekivano, pa je plan da ukupna javna sredstva u budžetu porastu za 740 miliona dinara. Što je opet daleko manje od tri milijarde dinara, kako Mali tvrdi.

A kakva je situacija sa rashodima? Rashodi su, takođe, porasli, i to za gotovo tri milijarde dinara. Podsećamo da je krajem prošle godine planiran budžet za 2017. i suficit od 3.2 milijarde dinara, dok je prvi rebalans urađen već u januaru i tada je planiran deficit od 5.5 milijardi dinara. Prema drugom rebalansu iz juna, kojim se gradonačelnik Mali hvali, deficit je povećan za još dve milijarde i dostigao je 7.5 milijardi dinara.

Kako i koliko se planira govori i podatak da je za jednu od većih stavki u budžetu, za subvencije javnim preduzećima i organizacijama originalno planirano nešto više od 9.6 milijardi dinara. U prvom rebalansu budžeta taj iznos je udvostručen – 19.7 milijardi, da bi sada u junu smanjen na 15.5 milijardi. Dakle, čini se da planiranje nije jača strana gradskih vlasti.

Inače, pitali smo kabinet gradonačelnika kako je moguće istovremeno imati i višak u budžetu i deficit i gde se to tačno pojavio višak novca za jarbole, ali odgovore nismo dobili.

U obrazloženju odluke o rebalansu budžeta navodi se da su nova sredstva planirana za održavanje puteva, za predškolsko obrazovanje, javno osvetljenje, za nabavljanje nove medicinske opreme, podršku porodiljama i penzionerima, Crvenom krstu. Stoji i da su rashodi planirani “restriktivno”, tako da se sredstva koriste za prioritetne namene, kao i da se dodatno poveća investiciona aktivnost grada.

Kad smo kod obrazloženja i investicija, vidimo da novcem (skoro dva miliona evra) za veliki jarbol od stotinu i dvadeset metara raspolaže Sekretarijat za investicije, kome je istom ovom odlukom smanjen budžet za oko 707 miliona dinara. Neka sredstva su drugačije raspoređena, pa će tako neki projekti, poput projekta socijalnog stanovanja u Ovči, dobiti i više novca, ali su ukupna sredstva ovog sekretarijata smanjena. Uštede su napravljene kod projekta rekonstrukcije Ruzveltove ulice (oko 500 miliona) i rekonstrukcije Trga Slavija (skoro 300 miliona), jer su, kako se navodi, u međuvremenu potpisani ugovori, a originalno planirane vrednosti bile su dosta veće od onih iz ugovora. Podsećamo da je u okviru rekonstrukcije Slavije postavljena po mnogo čemu sporna fontana, koja nema građevinsku dozvolu, jer je urađena sve zajedno sa rekonstrukcijom, iako pojedini stručnjaci smatraju da je to zaseban projekat, o čemu je Istinomer već pisao

Novac za onih 30 jarbolčića od po deset metara nalazi se u sekretarijatu krajnje zanimljivog imena i nadležnosti - Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima. Ovaj sekretarijat rebalansom je dobio više novca nego što je originalno imao u svom budžetu. U januaru je planirano da raspolaže sa 186 miliona dinara, a u junu je dobio još 193,5 (od čega 56 miliona iz rezervi).

Sredstva ovog sekretarijata koriste se za najrazličitije namene – od dotacija Crvenom krstu (što zapravo ima veze sa vanrednim situacijama), preko organizacije vatrometa ili manifestacija od značaja za grad Beograd. Tu je i novac za kupovinu novogodišnje jelke, koja će stajati na trgu Republike i koju ćemo platiti deset miliona dinara. Za izradu softvera “Senior klab” i personalizovanih kartica za najstarije sugrađane planirano je 20 miliona dinara. Planirano je da ovaj softver bude povezan sa Komunalnim portalom grada Beograda (bgportal.rs), koji je danas pušten u rad. Po obrazloženju nadležnih nije najjasnije koju će to novu uslugu Beograđanima pružiti ovaj portal, pored već postojećih servisa Beoinfo i Beokom. 

I na kraju, tu su sredstva za jarbolčiće – ukupno 134 miliona dinara (oko 1.1 milion evra) za 30 jarbola sa zastavama, koji niti imaju veze sa vandrednim situacijama, niti sa komunikacijom, ni koordinacijom odnosa sa građanima. Očigledno ni sa viškom u budžetu, jer viška, kao što vidimo, nema. A čak i da ga ima, sigurno je da jarboli nisu “prioritetna namena” i da ima makar 134 bolja načina da se taj novac utroši.

Naslovna fotografija: Fonet/Beoinfo
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.