Kako, po mišljenju fektčekera, treba da se unapredi Fejsbuk pred predsedničke izbore u SAD?
Fejsbuk je najavio nove mere u borbi protiv dezinformacija u predizbornom periodu. Fektčekeri imaju i dodatne ideje.
Nakon što je Fejsbuk prošlog četvrtka objavio planove da smanji broj političkih oglasa i poboljša informisanje birača, fektčekeri su dali dodatne sugestije kako bi ova tehnološka platforma mogla da se izbori s potencijalnim dezinformacijama.
Mark Cukerberg, CEO Fejsbuka, objavio je na svom nalogu da će kompanija početi da označava „sadržaj koji ima za cilj da ospori legitimitet izbornih rezultata i izbornog procesa“. Taj post se pojavio posle nekoliko sličnih Cukerbergovih postova iz juna, kojima je najavljeno da će određeni politički sadržaji biti označeni na platformi.
Judžin Kili, direktor FactCheck.org, podstiče Fejsbuk da ode korak dalje.
„Mislim da Fejsbuk uz političke oglase treba da obezbedi i „povezane članke“ i da plasira, kad god je moguće, tekstove za koje je urađen fektčeking“, rekao je Kili u mejlu upućenom Međunarodnoj mreži fektčekera. „Ne mora Fejsbuk da zabranjuje pristup političkim oglasima, ali treba da pruži korisniku mogućnost za objašnjenje konteksta i pristup činjenicama koje tvrdnje iz političkih oglasa potvrđuju ili opovrgavaju.”
Fejsbuk već obeležava sadržaj koji procenjuju nezavisni fektčekeri koji proveravaju istinitost sadržaja, ali političari uglavnom nisu predmet tih procena zbog verovanja „da će ograničavanje političkog govora uskratiti ljudima informacije o tome šta njihovi izabrani predstavnici kažu i da će političari na taj način imati manje odgovornosti za sopstvene reči“, kako je objašnjeno na Fejsbuk stranici Podrške za poslovne naloge.
Eron Šarokman, Izvršni direktor PolitiFact, kaže da razume namere Fejsbuka, ali da ne zna koliko će sve to imati efekta.
„Jasno mi je da Fejsbuk pokušava da stvori ravnotežu i dozvoli građanima i političarima da dele stavove, ali i da ih spreči da šire štetne, netačne informacije“, rekao je Šarkoman. „Da li to oni rade onako kako bih i ja radio? Najverovatnije ne. Da li bi moj način bio bolji? To ne znam.”
Kili i Šenk su se složili da je Fejsbuk postao aktivniji i da preduzima korake u cilj sprečavanja neprimerenog uticaja njihove platforme na izbore u 2020. godini. Kili je pohvalio napore te tehnološke kompanije da zaustavi koordinisane pokušaje manipulacija.
„To je najvažnija stvar koju mogu da urade: da pronađu i uklone lažne stranice koje šire dezinformacije i utiču na smanjenje izlaznosti na izborima“, napisao je on.
Šenk je rekao da je moguće učiniti i više kako bi se stalo u kraj problematičnim grupama, ali je za to potrebno strpljenje. Uporedio je situaciju s počecima Programa trećih lica za fektčeking.
„Oni su postepeno širili resurse na sve više fektčekera i boljih alata, pa je sada taj program mnogo veći i efikasniji“, rekao je. „Pretpostavljam da će slično biti i sa svim drugim inicijativama.”
* Članak je izvorno objavljen na portalu instituta Poynter.
Naslovna fotografija: Unsplash
