Situacija se do danas nije promenila, što pokazuju informacije sa sajta Komisije za kontrolu državne pomoći, na kome se i dalje nalazi samo evidencija korisnika državne pomoći „male vrednosti“, onih preduzeća i fizičkih lica koja su dobila pomoć do 200.000 evra, dok nema spiska korisnika i davalaca državne pomoći.
Na pitanje ko je dužan da prati trošenje dodeljenih subvencija, Istinomer je od nekoliko državnih institucija dobio različite odgovore. U Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture navode da ni Zakonom o kontroli državne pomoći, ali ni podzakonskim aktima „nije propisana obaveza davaocima državne pomoći da sprovode analizu ostvarenih ekonomskih efekata“. A odgovor Komisije za kontrolu državne pomoći bio je potpuno drugačiji.
„Komisija je ovlašćena da odlučuje o dozvoljenosti prijavljene/dodeljene državne pomoći na taj način što utvrđuje da li je predmetna državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, odnosno da li su ispunjeni uslovi za dodelu te pomoći. Međutim, odgovornost o opravdanosti dodele državne pomoći, ocena ostvarenih ekonomskih interesa, kao i ostvarenje projektovanih ciljeva su na davaocu državne pomoći, koji je raspolagao javnim sredstvima“, navodi se u pisanom odgovoru Komisije.
Naša zapažanja potvrđena su i izveštajem o državnoj pomoći koju je uradila organizacija „Transparentnost Srbija“.
“Ne postoji adekvatan mehanizam kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za dodelu državne pomoći mimo zakona, nema adekvatnog merenja efekata dodeljenog novca, a tokom pet godina rada Komisije za kontrolu državne pomoći nije doneta nijedna odluka o povraćaju nedozvoljene državne pomoći. Ovo su neki od najvećih problema u sistemu državne pomoći, navodi se u izveštaju organizacije Transparentnost Srbija „Državna pomoć – promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija“.
Da država ne zna kako se „troši svaki dinar iz budžeta“, pokazuje i obrazloženje novog Zakona o sportu koji bi trebalo uskoro da bude usvojen. Naime, u njemu se između ostalog navodi:
“Ministarstvo ne raspolaže sa podacima o ukupnim izdvajanjima za sport od strane svih nivoa javnih vlasti, kao i pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Upravo da bi se otklonio taj nedostatak i stvorila jasna slika o ukupnim ulaganjima u sport iz javnih prihoda Zakonom se uvodi obaveza dostavljanja godišnjih izveštaja Ministarstvu o ukupnim izdvajanjima za sport“.
Premijerovu tvrdnju da su naše finansije uređene demantuje i nedavno objavljeni Izveštaj Državne revizorske institucije o nepokretnostima u državnom vlasništvu. U izveštaju piše da država Srbija ne zna koliko ima nepokretnosti u državnom vlasništvu.
“Republika Srbija nema tačne podatke o broju i vrednosti svoje nepokretne imovine, zbog nepostupanja nadležnih organa i korisnika i manjkavosti propisa. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (RDI) nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u svojini Republike Srbije, zbog neusaglašenosti zakona koji regulišu oblast nepokretnosti, odsustva napora da zahteva od organa da postupaju u skladu sa svojom obavezom o izveštavanju o nepokretnostima, grešaka pri unosu podataka o nepokretnostima i odsustva kontrole tačnosti unetih podataka”, piše u izveštaju.
Ukoliko ne postoji tačna evidencija nepokretnosti, postavlja se pitanje kako je moguće da znamo koliko trošimo, ali i prihodujemo po ovoj osnovi? Na ovo pitanje, ali i na druga o tome na osnovu kojih podataka predsednik Vlade Srbije tvrdi da se „zna kako se troši svaki dinar“, a koja smo uputili premijerovoj službi za odnose sa javnošću, nismo dobili odgovor.
Prošle godine, poslanici su prvi put usvojili programski, a ne linijski budžet za 2015. To znači da se svaka stavka u budžetu opravdava na projektni način, prikazuju se efekti, ciljevi programa, kao i sredstva potrebna za njihovu realizaciju. Iako stručnjaci za javne finansije kažu da je aktuelni programski budžet “između linijskog i programskog”, te da nije uspostavljen potpuno, Istinomer pozdravlja napore države da omogući javnosti putpuni uvid u planirane troškove. Međutim, navedeni primeri pokazuju da u ovom trenutku ni vlast ni javnost ne znaju kako se „troši svaki dinar iz budžeta“, kako je to rekao premijer Srbije. Zato njegovu izjavu ocenjujemo kao neistinu.
