Vlada povećava broj parafiskalnih nameta

„Ova vlada pre tri godine je obećala smanjenje taksi i parafiskalnih nameta. A šta je rezultat toga? Pre tri godine, bilo je 360, a sad je taj broj 384. Sа usvajanjem Zakona o privatnom obezbedjenju imaćemo još jednu novu, 385. taksu“.

Narodni poslanik Socijaldemokratske stranke o parafiskalnim nametima. (Otvoreni parlament, 6.5.2015. godine)

Poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić je tokom rasprave u Narodnoj skupštini naveo da Vlada Srbije nije ispunila jedno od svojih najvećih predizbornih obećanja, a to je ukidanje taksi i parafiskalnih nameta. Đurišić je rekao da, ne samo što Vlada nije smanjila broj tih neporeskih davanja, već ih je i povećala.

Da podsetimo, izuzimajući poreze, kazne i penale, pravna lica i preduzetnici plaćaju brojne vrste naknada, taksi, dozvola, licenci itd. Dolazeći na vlast, Srpska napredna stranka najavila je smanjenje ovih “skrivenih” neporeskih davanja koji poslovni ambijent u Srbiji čine nepredvidivim i nestabilnim naročito zbog toga što se njihov broj meri stotinama.

Međutim, koliko tačno ovih nameta ima, praktično je nemoguće ustanoviti. Analizirajući broj neporeskih davanja koje privrednici u vidu taksi i brojnih parafiskalnih nameta plaćaju državi godinama unazad, Istinomer je utvrdio da državne institucije nemaju jedinstvenu bazu ovih dažbina.

Na pitanje Istinomera na osnovu kojih analiza je izneo svoju tvrdnju, Đurišić se pozvao na istraživanja i analize Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Ova organizacija se, između ostalog, godinama bavi upravo prikupljanjem informacija o neporeskim davanjima koji opterećuju privredu.

Jelena Bojović, direktorka tima za regulatornu reformu NALED-a  za Istinomer kaže da je način prikupljanja podataka o tim troškovima najveći problem.

“Mi ni sada ne možemo sa sigurnošću tvrditi koliki je konačan broj nameta, jer u državnoj administraciji ne postoji objedinjeni spisak naknada te vrste”, kaže Bojovićeva.

Ova organizacija je 2012. godine napravila prvi Registar neporeskih i parafiskalnih nameta i to tako što su NALED-ovi timovi prolazili kroz zakone i ostala akta, tražeći članove koje propisuju plaćanje nekog nameta ili takse. U potrazi  su im pomagali i privrednici koji su, kada uoče neko novo plaćanje ove vrste, to prijavljivali.

U tom registru tada je evidentirano 371 neporesko davanje. U međuvremenu, Vlada je u septembru 2012. ukinula 138 nameta od čega se u registru nalazilo 71. To praktično znači da NALED nije ni uspeo da utvrdi da je uopšte i postojalo 67 nameta što predstavlja razliku između broja ukinutih nameta i onih koji su izbrisani iz registra.

U NALED-u kažu da su i nakon toga “češljajući” zakonske propise nastavili da tragaju za ovim neporeskim davanjima kao i da danas u Registru neporeskih  parafiskalnih nameta postoji 405 dažbina ove vrste koje plaćaju pravna lica i preduzetnici.

*

Komentarišući izjavu Marka Đurišića, Jelena Bojović iz NALED-a kaže da uprkos najvaljenom finansijskom rasterećenju privrede, Vlada u poslednje dve godine nije ukinula nijedan namet, ali je uvela devet novih. Te nove obaveze uvedene su Zakonima o poreskom postupku i administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama, tržištu kapitala i zakonom o privatnom obezbeđenju.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca saglasan je da u prethodne dve, tri godine nije urađeno mnogo po pitanju rasterećenja privrede. Kako za Istinomer kaže, nedavno su vlasti opet obećale da će se ovi problemi rešavati, ali da od toga i dalje nema ništa.

“Mlađan Dinkić je 2012. godine na inicijativu Unije poslodavaca ukinuo 138 nameta, ali je većina tih nameta postepeno vraćano. Tako na primer, opet se priča o uvođenju takse za građevinsko zemljište u Beogradu koja je bila ukinuta i prebačena u porez na imovinu. U Beogradu je uvedena i ekološka taksa, koja se naplaćuje dva, tri dinara po kvadratnom metru. Ustanove kuture se čude zbog čega one plaćaju tu taksu, jer kako to one zagađuju okolinu”, zaključuje Atanacković za Istinomer.

Činjenica je da zbog toga što državne institucije nemaju evidenciju ovih nameta, uvidom u registar koji vodi NALED, privrednike opterećuje najmanje 405 neporeskih davanja. Takođe, činjenica je da u prethodne dve godine vlada Srbije nije ukinula niti jedan ovakav namet, već je uvela nove. Međutim, zbog nepostojanja zvaničnih podataka o tačnom broju neporeskih i parafiskalnih nameta,  Istinomer  ne može u potpunosti da potvrdi podatke koje je izneo Marko Đurišić. Zbog toga njegovu izjavu ocenjujemo kao skoro istinu.

Da bi se ovaj problem rešio, država obećava novi Zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara. Tim zakonom je predviđeno formiranje javnog elektronskog registra svih neporeskih nameta koje plaća privreda. Ministarstvo finansija je izradu zakona počelo u februaru ove godine, a ministar Dušan Vujović očekuje da će zakon biti usvojen do kraja 2015. godine, a da će javni registar u funkciji biti od 2017. godine. Potencijalni investitori će iz registra moći da dobiju spisak svih naknada koje će morati da plaćaju u zavisnosti od delatnosti kojom se bave i opštine u koju planiraju da ulažu.