U vreme Đilasa i Jeremića svi zakoni po hitnom postupku

„Nijedan zakon u vreme vladavine Đilasa i Jeremića nije donet, a da nije bio po hitnom postupku.“

Predsednik Srbije o zakonima po hitnom postupku. (TV Pink, 1. 8. 2019. godine)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 1. avgusta, gostujući na TV “Pink” da “nijedan zakon u vreme vladavine Đilasa i Jeremića nije donet, a da nije bio po hitnom postupku”, kao i da osim ratifikacije ugovora, od sada nijedan zakon više neće biti donet na taj način.  
“Mi smo rekli, razgovarali smo sa našim protivnicima, slušali njihove primedbe. Ja sam razgovarao sa Majom. Maja Gojković je rekla Vladi – ‘nema više nijedan zakon po hitnom postupku’”, istakao je Vučić i dodao da će ubuduće usvajanje budžeta biti posebna tačka na dnevnom redu.
Podsetimo, Dragan Đilas je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do 2013. godine, a pre toga je od 2007. bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. Vuk Jeremić je, s druge strane, bio ministar spoljnih poslova od 2007. do 2012. godine. Dakle, osvrnućemo se na podatke od 2007. do 2012. godine.
U publikaciji “Otvorenog parlamenta” pod nazivom “Ka boljim zakonima: Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje definisanje procedure za hitni postupak”, koja je objavljena 2015. godine, navodi se da je u 2007. po hitnom postupku usvojeno 63,9 odsto zakona. Naredne godine usvojeno je samo 48 zakona, ali je od toga čak 91,7 procenata bilo po hitnom postupku. Već 2009. primećuje se osetan pad broja zakona donetih po hitnom postupku (34 odsto), ali je u odnosu na prethodnu godinu, doneto znatno više zakona – 265. Godine 2010. po hitnom postupku je doneto 27,7 odsto zakona, a naredne 44,9. Taj procenat još više je porastao u 2012. godini – 67,7 odsto.
*
Foto: Otvoreni parlament/Printscreen

U narednom periodu, nakon promene vlasti 2012. godine, bilo je oscilacija, pa je tako 2013. po hitnom postupku doneto 46,9 odsto zakona, a naredne 2014. više od 70 odsto doneto je po hitnoj proceduri.
Dakle, iako jeste bilo zakona koji u periodu od 2007. do 2013. godine doneti po hitnom postupku nije tačno da „nijedan zakon u vreme vladavine Đilasa i Jeremića nije donet, a da nije bio po hitnom postupku“, kako tvrdi predserdnik Vučić. Zato njegovu izjavu ocenjujemo kao – “neistinu”.
A 2015. i 2016. polovina zakona doneta je po hitnom postupku, podaci su ”Otvorenog parlamenta”. U Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2017. godinu navodi se da je praksa usvajanja zakona po hitnom postupku smanjena od 65 odsto u 2016. na 44 odsto u 2017. godini.
U najnovijem Izveštaju navodi da se procenat donošenja zakona po hitnom postupku zadržao na 44 odsto u periodu od februara 2018. do februara ove godine.
Da podsetimo, još u julu 2015. telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) predočilo je Srbiji 13 preporuka sa merama kako bi se sprečila korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima, a jedna od preporuka odnosila se na korišćenje hitnog postupka donošenja zakona kao izuzetka, a ne pravila. Međutim, nijedna od tih preporuka nije primenjena.
Inače, prema Poslovniku Skupštine Srbije zakon se po hitnom postupku može doneti ukoliko je ugrožen rad organa i organizacija, život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje. U skraćenu procedure takođe mogu ući i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi ili oni kojima se nacionalno zakondavstvo usaglašava sa evropskim. Takođe, predlagač zakona ima obavezu da Skupštini dostavi objašnjenje zašto je neki zakon potrebno usvojiti po hitnom postupku. 
  
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović