U regionu dajemo ubedljivo najviše za medalje na Olimpijadi

Početkom avgusta, pred sam start Olimpijskih igara, tada predsednik tehničke vlade Aleksandar Vučić hvalio se kako Srbija prednjači po svotama koje će izdvojiti za sportiste koji u Riju osvoje neku od medalja.

Najavio je da će oni koji se bave individualnim sportovima i osvoje zlato dobiti 45.000 evra, a oni koji to učine u timu biti nagrađeni sa 40.000 evra.

Vučić se zatim poredio sa regionom, Evropom i svetom i zaključio kako su od nas u Evropi darežljiviji samo Italijani i Nemci, a da smo u regionu ubedljivi šampioni.

Istinomer je proveravao kako zemlje u okruženju i Evropi planiraju da nagrade osvajače olimpijskih medalja i utvrdili smo da je Vučić samo malim delom u pravu – za Hrvatsku i SAD. Međutim, samo tri zemlje u našem najbližem okruženju – Bugarska, Rumunija i Mađarska – daju do tri puta više novca od Srbije, dok u ostatku Evrope, osim Italije, i te kako ima zemalja koje izdvajaju više sredstava od srpske vlade, zbog čega Vučić dobija ocenu “neistina”.

Naime, sportisti iz Hrvatske će za zlatno odličje od države dobiti nešto manje od 14.000 evra – zaista tri puta manje novca nego kolege iz Srbije. Međutim, ne treba zaboraviti da je Vučić samo 15 dana ranije kategorično tvrdio da Srbija daje čak pet puta više novca od Hrvatske.

Isto tako, Vučić se pohvalio da će srpski olimpijci dobiti dvostruko više novca od kolega iz SAD i tu je, takođe, bio u pravu, jer Amerika za zlatnu medalju daje 25.000 dolara. Međutim, američki sportisti mnogo više novca zarađuju od sponzora nacionalnih saveza, nego od države.

Iako Vučić tvrdi da je Srbija ubedljivo najbolja u regionu, naši prvi susedi, kako prenose mediji u tim zemljama, izdvajaju i šestocifrene sume – Bugarska će za svako zlato dati oko 127.000 evra – skoro tri puta više nego Srbija. Rumunija daje 70.000 evra i auto reno kadjar, a Mađari oko 112.000 evra – dva i po puta više od Srbije.

Bilo da ove zemlje računamo kao region ili Evropu, vidimo da na ovom takmičenju nismo pobedili, naročito ne ubedljivo.

Osim toga, u Evropi ima još zemalja čiji će sportisti više zaraditi nego kolege iz Srbije, osim Italije koja izdvaja pozamašnu sumu od 150.000 evra. Na primer, Ukrajinci će za zlato dobijati oko 125.000 evra, Rusi oko 55.500 evra, a oni iz Kazahstana, prema pisanju lokalnih medija, čak oko 300.000 evra.  

Vučić se prevario kada je Nemce svrstao u grupu zemalja koje izdvajaju najviše u Evropi, jer će njihov bonus biti 20.000 evra.

Inače, Velika Britanija uopšte ne izdvaja nikakva sredstva, koja bi sportistima bila podeljena po povratku u London. Oni su, međutim, shvatili da će do većeg broja medalja doći stalnim ulaganjem u sport. Britanski Gardijan tako piše o tome kako se broj medalja povećavao sa uloženim novcem i da svaka medalja osvojena u Riju košta oko 5.5 miliona evra. 

Uprkos euforiji koja prati Olimpijske igre, u srpskoj javnosti često se postavlja pitanje opravdanosti tako visokih nagrada za sportiste, dok i dalje gotovo redovno novac za lečenje skupljamo putem humanitarnih akcija, dok se smanjuju penzije i plate nastavnicima i lekarima. Ili dok u većem delu zemlje nema elementarno uređenih sportskih terena ili igrališta za decu.

Da li je zapravo pohvalno to što izdvajamo dva puta više od velike SAD? Čini se da je to pre cena populizma – da barem u nečemu budemo bolji od Amerikanaca – dok nam država, pa i sport, od Olimpijade do Olimpijade jedva preživljavaju.