Samo četiri zemlje u Evropi testiraju više od Srbije

Predsednik Srbije o testiranju na virus korona u Srbiji (Tanjug, 30.7.2020.)
„A naš cilj nije da nešto krijemo od građana, naš cilj je da lečimo ljude i zato smo se ponašali odgovorno i zato testiramo ubedljivo najviše, svega četiri zemlje u Evropi testiraju više od Srbije.”

Predsednik Aleksandar Vučić u toku svog poslednjeg obraćanja javnosti ponovo je govorio o testiranju na virus korona u Srbiji. O ovoj temi Istinomer je više puta pisao, ocenjujući političke aktere koji su iznosili neistine i analizirajući brojeve u drugim državama, za koje smo ustanovili već da nisu uporedivi, a pogotovo bez konteksta i svih drugih poznatih podataka.

*Poslednji zaraženi virusom korona do 10. jula

*SZO ne dozvoljava obdukciju preminulih od korone

Vučić je rekao da njihov cilj nije da kriju nešto od građana, kao i da ubedljivo najviše testiramo i da smo po tome u vrhu Evrope.

„A naš cilj nije da nešto krijemo od građana, naš cilj je da lečimo ljude i zato smo se ponašali odgovorno i zato testiramo ubedljivo najviše, svega četiri zemlje u Evropi testiraju više od Srbije”, rekao je predsednik. 

„Naime, mi smo vam rekli na početku korona krize tamo od šestog marta kada smo saznali za koronu i kada smo krenuli u ovu tešku borbu protiv nevidljivog neprijatelja u koju smo ušli sasvim iskreno. Čak i kada na javnom servisom objave pa kažu koliko je zaraženih ljudi, ne kažu koliko je testirano, samo molba ljudima, ne mogu ja da molim medije, ali mogu da molim ljude da uvek provere koliko je neka zemlja tog dana testirala. Jer ako testirate 100 ljudi nećete dobiti više od 15,20 zaraženih, ako testirate 10 000 ljudi, dobićete značajno više brojeve. Samo molba da ljudi to provere pre nego što pogledaju sve te brojeve, a onda shodno tome ne možete imati ni mrtvih, jer niko nije pozitivan na koronu”, izjavio je Vučić.

Dakle, kao što smo već pisali, u javnosti smo od Kriznog štaba i zvaničnika slušali često protivrečne i nedorečene izjave o sistemu testiranja na virus korona.

Nejasno je i na koji se period odnose objavljivani podaci, da li se isti ljudi testiraju više puta, koji testovi se koriste – o svemu tome domaći zvaničnici i predstavnici struke proteklih meseci su davali brojne, nedosledne i nejasne izjave.

*Imamo dovoljno testova za korona virus

*Nismo krili podatke o zaraženima i preminulima

Podsetimo, nekoliko svetskih sajtova od početka pandemije svakodnevno objavljuje informacije o svim državama koje imaju javno dostupne podatke.

 

Šta kaže statistika?

 

Ako gledamo ukupan broj testova, najviše se testira svakako u najmnogoljudnijim državama. U vrhu tabele su Kina, SAD. Rusija, Velika Britanija i Brazil, sa više desetina miliona urađenih testova. U Evropi prednjači Rusija, a za njom idu još i Nemačka, Italija, Španija…

Ako analiziramo broj testova urađenih na milion stanovnika, Srbija je na 27. mestu u Evropi. Inače, u tabelama na www.worldometers.info pri vrhu, među prvih deset zemalja u Evropi, Srbija se nalazi samo u kategorijama novih slučajeva smrti, prema broju aktivnih zaraženih i prema broju kritičnih.

Na sajtu www.ourworldindata.org moguće je videti nešto drugačije kategorisanje. Ako posmatramo Evropu i ukupan broj testiranih na hiljadu stanovnika – najviše su uradili: Island, Rusija, Portugal, Velika Britanija i Irska. A ispred Srbije su, uz njih, i Austrija i Belgija.

Ako gledamo dnevnu statistiku, najsvežiji podaci se odnose na 29. jul i poznati su brojevi za 13 zemalja. Tog dana na vrhu tabele, prema broju testova na hiljadu stanovnika, na vrhu je Luksembrug, a prati ga Srbija. Za 28. juli jesu ažurirani su podaci za većinu evropskih zemalja i tog dana Srbija je na petom mestu, iza Luksemburga, Danske, Rusije i Velike Britanije.

www.ourworldindata.org

 

Bitno je napomenuti da neke države objavljuju broj testiranih osoba, a neke broj urađenih testova, što, kao što smo već pisali, ove podatke i tabele, bez konteksta i sveobuhvatnih podataka, čini lako podložnim za manipulaciju i, samim za sebe, neupotrebljivim za poređenje bilo kog tipa.

Za širu sliku treba uzeti još jedan parametar svakako, a to je broj testova po jednom potvrđenom slučaju. Prema poslednjim podacima, na mapi Evrope, u Finskoj je taj odnos – skoro 500 testova na jedan pozitivan slučaj, a za njom idu Litvanija, Norveška, Grčka… Srbija sa 24.2 testa po potvrđenom slučaju, nalazi se u društvu Španije, Rumunije, Bugarske

Same izjave o broju testiranih, bez konteksta, ne pružaju nikakvu sliku o stanju zdravstvenog sistema u jednoj državi, i ako prihvatimo kao tačne brojke koje se zvanično objavljuju. Međusobno poređenje takođe ne znači ništa ukoliko ne uzmemo u obzir više parametara – broj testiranih, aktivnih slučajeva, kritičnih pacijenata, testova po jednom pozitivnom slučaju itd.

Iz kabineta predsednika nismo dobili odgovore na koji vremenski period se odnosi njegova izjava, kao ni na koju vrstu testiranja je mislio.

Dakle, izjava predsednika Vučića kako Srbija testira ubedljivo najviše i da su četiri države u Evropi pre nje, ne samo što je neprecizna, nego je i netačna i zato dobija ocenu – neistina.

 

(Ne)zvanični podaci i dobro obaveštena javnost

 

Podsetimo, istraživanje BIRN-a je pokazalo da zvanične brojke koje su saopštavane javnosti u Srbiji nisu identične sa stvarnim stanjem na terenu proteklih meseci. Premijerka Ana Brnabić je rekla da nisu krili podatke o zaraženima i preminulima, zbog čega je dobila ocenu – neistina, a epidemiolozi iz Kriznog štaba takođe nisu imali usaglašena objašnjenja za ova nepoklapanja. Za loš sistem jedno od opravdanja bilo je to što je „napravljen” – ad hok.

„Uzimali smo volontere da sede u bolnicama i sakupljaju podatke, ali nemamo sistem kao u državnoj upravi koji elektronski vuče podatke. Mi smo uveli kakav-takav sistem koji nikada do sada u Srbije nije postojao, uveli ga ad hok tokom najveće svetske krize u poslednjih 100 godina”, izjavila je Ana Brnabić sredinom jula.

B92:
„Govoreći o brojevima obolelih od koronavirusa, Vučić je rekao da su oni bolji, i oni koji se saopštavaju javnosti i oni koje on dobija od doktora.” (30.7.2020.)

 

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković