Raj za ribolovce ili pakao za ribe?

Aleksandrovačko jezero formirano je 1963. godine u neposrednoj blizini Vranja, kao deo sistema za navodnjavanje. Nakon što se septembra 2008. desio veliki pomor ribe sledeće godine je usledilo kompletno čišćenje te vodene površine. Posle revitalizacije krenulo se u poribljavanje jezera 2011. godine. U njega je najpre ubačeno 350 kilograma šarana, zatim 350 kilograma bele ribe, a na proleće je ubačena i štuka. Projekat ubacivanja ribe lokalne vlasti su sprovodile po elaboratu Ministarstva životne sredine.

Dok je teklo čišćenje i poribljavanje stručnjaci su upozoravali da čitav posao može biti uzaludan zbog prisustva modrozelenih algi. One, naime, prilikom izumiranja iz svog organizma ispuštaju otrove koji mogu naškoditi kako životinjama, tako i ljudima.

„Prvo pojavljivanje ovih mikroorganizama primećeno je nakon čišćenja jezera 2010. godine. Mi smo 2011. godine upozorili na rizično poribljavanje jezera, jer su alge nepredvidive. Mogu da procvetaju, ali i ne mora da znači. Sve vreme od tada imali smo veliku opasnost po živi svet.“

profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu dr Snežana Simić, Vesti online, 14. 2. 2013. godine

Lokalna vlast je ignorisala upozorenje, nastavila sređivanje Aleksandrovačkog jezera i na taj posao potrošila oko milion evra.

Decembra 2012. godine ispostavilo se da je taj novac praktično bačen i da od „turističke atrakcije“ i „raja za ribolovce“ neće biti ništa. Pomenute alge dovele su do totalnog pomora, a poslednji kontigent, od više od jedne tone uginulih riba, odnet je krajem januara 2013. godine na uništenje u kafileriju u Paraćinu. Voda iz Aleksandrovačkog jezera sada je zabranjena za korišćenje u bilo koje svrhe.

Pošto se najava bivšeg zamenika gradonačelnika nije ostvarila, Istinomer mu daje ocenu „neispunjeno“.