Prvog dana biće prodato 2.000 stanova u Beogradu na vodi

„Već prvog dana biće prodato dve hiljade apartmana u kompleksu ‘Beograd na vodi’.“

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije o prodaji stanova u Beogradu na vodi (Beta, 3. 3. 2014. godine)

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, a sadašnji premijer, Aleksandar Vučić tvrdio je u toku prošlogodišnje predizborne kampanje da će „dve, tri hiljade apartmana“ u kompleksu „Beograd na vodi“ biti prodato unapred, a da će samo prvog dana čak dve hiljade stanova naći svoje kupce!
Godinu i po dana kasnije, počela je dugo najavljivana prodaja stanova. Međutim, zainteresovanim kupcima ponuđene su nekretnine u samo dve stambene kule čija izgradnja treba da bude gotova za dve i po godine. U njima bi ukupno trebalo da bude 296 stanova, a taj stambeni objekat je, pored hotela, tržnog centra i „Kule Beograd“, deo prve A faze izgradnje „Beograda na vodi“, koja bi trebalo da bude završena do 2019. godine.
Na pitanja Istinomera na osnovu čega je tadašnji prvi potpredsednik Vlade tvrdio da će prvog dana biti prodato dve hiljade apartmana, iz Vlade Srbije do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor. Ove podatke smo pokušali da dobijemo i u preduzeću “Beograd na vodi”, ali bez uspeha.
Ipak, činjenica je da je nešto manje od 300 stanova ponuđeno na prodaju, pa je jasno da je obećanje da će prvog dana biti prodato 6 puta više stanova, neispunjeno
A koliko je tačno “prodato” i od tih 296 stanova u dve kule, takođe je veliko pitanje. Premijer Vučić je početkom oktobra rekao da su, prema njegovim informacijama, zainteresovani uglavnom Srbi i dodao da će precizni podaci biti saopšteni za desetak dana.

Tanjug, 3. 10. 2015. godine
„Imamo neočekivano visok broj zainteresovanih i onih koji su kupili stanove“, rekao je Vučić novinarima nakon otvaranja predpristupne saobraćajnice Pupinovog mosta.

Da je prodaja stanova počela uspešno, potvrdio je i generalni direktor kompanije Belgrade Waterfront Nikola Nedeljković. On je rekao da je čak 75 odsto ponuđenih stambenih jedinica prodato već prvog dana.

belgradewaterfront.com, 3. 10. 2015. godine
„Sa ponosom objavljujemo da smo uspešno započeli prodaju stanova u kompleksu Belgrade Waterfront. Danas smo našim kupcima ponudili stanove iz prve A kule BW Residences i više od 75% od ponuđenih stanova je prodato. Ovo predstavlja ključnu prekretnicu u razvoju projekta. Veliki broj kupaca je iz Srbije, a za njima sledi dijaspora. Fantastičan odziv i veliko poverenje koje su današnji kupci stanova ukazali Belgrade Waterfront-u označava svetlu budućnost za naš projekat.“

Na sajtu belgradewaterfront.com postoji i dinamika plaćanja stanova. Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora potrebno je platiti 10 odsto kapare. Po završetku radova na šipovima plaća se druga rata od takođe 10 odsto, kada budu završeni radovi do kote nula treća rata od 15 odsto, po završetku konstrukcije do 10 spratova četvrta od 15 odsto, a po završetku konstrukcije zgrade peta rata od 15 odsto. Nakon zastakljivanja zgrade, plaća se šesta rata od 15 odsto, a posle tehničkog pregleda objekta i sedma rata od 20 odsto.

Pored tvrdnji premijera, gradonačelnika i direktora preduzeća „Beograd na vodi“ o velikoj zainteresovanosti građana, ne postoje nikakvi dostupni podaci koji bi potvrdili takve izjave.  
Kako je pisao Radomir Lazović iz Inicijative “Ne davimo Beograd” u svom autorskom tekstu na sajtu Peščanik, stanovi nisu ni bili na prodaju.

“Prvo, stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji. Drugo, rezervacija stanova potencijalne kupce obavezuje da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu naknadu. Ovu naknadu oni gube ako ne potpišu kupoprodajni ugovor i plate kaparu od 10% vrednosti stana. Kupci ni u jednom trenutku nemaju uvid u kupoprodajni ugovor, niti mogu da saznaju garancije, rokove izgradnje, detalje stana, rokove izgradnje okolnih zgrada i slično”.

„Beograd na vodi“ bi trebalo, prema projektu, da se prostire na oko dva miliona kvadrata i da se gradi narednih trideset godina. Pored komercijalnih objekata, planirana je izgradnja vrtića, škola, baleta, opere, ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, kao i velikog broja zelenih površina i parkova. U kompleksu bi, po završetku, trebalo da živi više od 17 hiljada stanovnika.