Nikada nismo organizovali kontramitinge, ne želimo sukobe

Dok provladini mediji optužuju studente u blokadi da planiraju nasilje za Vidovdan, iz SNS-a stiže slična retorika, ali i oprečne informacije o tome da li će i ta stranka 28. juna organizovati skup u Beogradu.

Funkcionerka SNS-a Marina Raguš 16. juna najavila je skup povodom predstavljanja Pokreta za narod i državu, dok je istog dana lider stranke Miloš Vučević izjavio da odluka o okupljanju 28. juna još nije doneta. Naveo je da će razgovarati s predsednikom Srbije o tome da se pristalice Pokreta pridruže „studentima koji žele da uče“ na planiranoj književnoj večeri.

Vučević je dodao i da je cilj blokada da na Vidovdan „udari Srbin na Srbina“, dok SNS, kako je rekao, brani državu „od onih koji bi da se Srbija valja u blatu“.

Dan kasnije, predsednik Aleksandar Vučić rešio je dilemu – miting na kojem bi on ili Pokret za narod i državu učestvovali, neće biti održan. Gostujući na RTS-u izjavio je i da smo „na ovoj blokaderskoj televiziji i na drugim blokaderskim televizijama“ mogli da vidimo kako vlast organizuje „čuvene kontramitinge“.

„Nikada nismo organizovali kontramitinge, uvek su lagali, kao što ste videli do sada. Mi ne želimo sukobe“, rekao je Vučić.

Međutim, već u sledećoj rečenici izjavio je da će za tri meseca biti „jedan od onih koji će da čuva, bukvalno fizički da čuva blokadere od naroda“, „ogorčenog zbog svega što su blokaderi radili u prethodnih 7-8 meseci“.

Kako su izgledali skupovi vlasti

Ipak, niz skupova koje je vlast organizovala u prethodnih šest meseci, vreme njihovog održavanja i glavne poruke na njima, dovode u pitanje Vučićevu tvrdnju.

Prvi skup povodom osnivanja Pokreta za narod i državu, za koji je Vučić još tada naglasio da nije reč o kontramitingu, već o „skupu ujedinjenja“, održan je 24. januara u Jagodini – istog dana kada su se u Beogradu i širom Srbije održavali protesti i generalni štrajk. Na skupu je istakao da je veliki broj autobusa dovezao pristalice, poručivši da „zna naš narod“ kada je Srbija „napadnuta spolja i iznutra“ i „kada je vreme da podrži one koji su se za Srbiju borili“. Istovremeno je napravio jasnu polarizaciju, govoreći o onima koji su, kako je rekao, „opljačkali Srbiju“ i „izveli decu na ulicu“ da se „dočepaju vlasti.

Skup vlasti 15. februara u Sremskoj Mitrovici održan je istog dana kada i veliki protest u Kragujevcu. Studentski protest nosio je naziv „Sretnimo se na Sretenje“, dok se skup vlasti zvao „Srećemo se na Sretenje“. Predsednik je i tom prilikom ponovio da se „nepregledna reka ljudi“ okupila u Mitrovici jer je, kako je rekao, „Srbija ugrožena spolja, a da im u tome pomažu i mnogi iznutra koji bi da manipulišu decom u političke svrhe“. Onima koji su, prema njegovim rečima, organizovali pokušaj obojene revolucije u Srbiji, Vučić je poručio da će ih „uništiti u celom svetu“ i istakao da im je „obojena revolucija propala“.

Na verovatno najveći protest u istoriji koji su studenti i građani organizovali 15. marta u Beogradu, vlast je odgovorila trodnevnim skupom pod nazivom „Ne damo Srbiju“, koji je počeo 11. aprila, ispred Narodne skupštine. Na tom skupu videli smo preuzetu ikonografiju sa studentskih protesta – zastavu dugu 200 metara, traktore i dve grupe pristalica koje su pešačile sa Kosova i iz Novog Sada. Čuli smo i da predsednik, poput studenata, ima svoje zahteve. Vučić je svojim pristalicama, koje, kako je rekao, „nisu pravile probleme“, suprotstavio studente i građane koji su, po njegovim rečima, „nasilje primenjivali svaki dan“ i „šikanirali i maltretirali ljude u Srbiji“.

Šta je kontramiting

Da bismo utvrdili da li se skupovi koje organizuje vlast mogu smatrati kontramitingom, osvrnućemo se na definicije ovog pojma u relevantnim izvorima.

Prema rečniku Kembrdža, kontramiting označava „održavanje protesta koji izražava suprotstavljene stavove drugom protestu, često u isto vreme i na istom mestu“.

Pored rečničke definicije, dr Filip Dandolov u analizi za Geopolitikal monitor opisuje kontramiting kao provladin skup organizovan kao reakciju na masovno građansko nezadovoljstvo, s ciljem da „stvori utisak da vlast nije izolovana“ i da ponudi „ventil“ za režim koji gubi legitimitet.

Međutim, Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i stručnjak za Jugoistočnu Evropu, kaže za Istinomer da „kontramiting“ nije naučni termin koji omogućava precizno uključivanje ili isključivanje određenih slučajeva na osnovu jasne definicije. On sugeriše da bi možda korisnije bilo posmatrati ga kao oznaku koja proizlazi iz iskustva – pri čemu veliki deo tog iskustva, kako navodi, dolazi upravo iz Srbije.

„Dva najpoznatija kontramitinga organizovana su kao pokazivanje snage podrške Slobodanu Miloševiću u trenucima kada su ga izazivali masovni protesti: kontramiting na Ušću 1991. godine i onaj na Terazijama 1996. godine. Skup na Ušću imao je za cilj da pokaže da Milošević uživa podršku bar podjednako brojnu kao i opozicija, koju su činili studenti i demonstranti. Nasuprot tome, miting na Terazijama bio je više poziv na direktan sukob – održan je tik pored mesta na kojem su opozicioni studenti svakodnevno protestovali, s jasnom namerom da ih dovede u međusobni konflikt“, objašnjava profesor Gordi i dodaje:

„Jedan od ciljeva kontramitinga jeste da poveća verovatnoću nasilja, koje se potom može iskoristiti ili za diskreditaciju pokreta protiv kog je usmeren, ili kao opravdanje za pojačanu represiju.“

Podela, delegitimizacija i retorika sukoba

Dakle, definicija pojma kontramiting, prema relevantnim rečnicima, ne zahteva da se ovakav skup održava istovremeno i na istom mestu kao protest kojem je suprotstavljen. Ipak, važnije je objašnjenje – i rečnika i stručnjaka, da kontramiting predstavlja organizovani odgovor vlasti na građansko nezadovoljstvo, sa ciljem delegitimizacije protesta i demonstriranja podrške režimu.

Svi skupovi vlasti održani tokom prethodnih meseci delovali su kao kontramitinzi jer su bili organizovani kao reakcija na studentske proteste, pokušavali su da delegitimišu učesnike protesta, promovisali narativ o većinskoj podršci režimu i koristili retoriku koja pravi podele u društvu i može dovesti do sukoba. Iako predsednik Vučić tvrdi da vlast ne želi sukobe, upravo je on u svojim nastupima označavao studentske i građanske proteste kao pretnju državi, predstavljajući njihove učesnike kao neprijatelje Srbije.

Zbog svega navedenog, izjavu predsednika Srbije da vlast nije organizovala kontramitinge i da ne želi sukobe ocenjujemo kao „zloupotrebu činjenica“ – ocenu koju dajemo kada političar iznosi tvrdnju koja formalno može biti tačna, ali je suštinski obmanjujuća zbog konteksta i izostavljenih ključnih informacija.

Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević