Nemamo prevodioce za francuski jezik

„Jer samo kod nas učite 12 godina engleski jezik i ne znate engleski jezik. I ne naučimo drugi jezik. I pogledajte nam političare koji niko ne zna engleski jezik, sem onih koji su živeli napolju, a da ne pričam da niko ne zna ruski. A da ne kažem da ama nikoga nemamo za prevodioca da nađemo za francuski, da ne kažem takođe za nemački. I to ima samo u ovoj zemlji. U Holandiji uče kineski od malena, kod nas nema.“

Premijer Vučić o nedostatku prevodilaca za francuski jezik. (TV Pink, 29. 5. 2016. godine)

Premijer je gostujući na televiziji Pink bio gotovo uveren da u Srbiji ne mogu da se nađu prevodioci za francuski jezik. Prema podacima koje je Istinomer dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou rada se trenutno nalazi 125 diplomiranih profesora francuskog jezika i književnosti, kao i master profesora francuskog jezika i književnosti. Svi koji imaju zvanje profesora francuskog jezika potencijalno mogu biti prevodioci.                         
U Srbiji, se francuski jezik izučava na nekoliko fakulteta, između ostalog i u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini. Takođe, postoje mnoga udruženja i centri koji nude usluge prevođenja francuskog jezika, među kojima i Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, koje postoji već 55 godina. Ovo udruženje nudi usluge pismenog prevođenja, sudskog prevođenja, lekture teksta, usmenog prevođenja i opreme za simultano prevođenje.    
U Srbiji godinama radi i Multiservis – preduzeće u čijem okviru, još od 1995. radi i Multilingua – Škola usmenog prevođenja u kojoj se obučavaju prevodioci za simultano i konsekutivno prevođenje – ljudi, upravo onog profila koji bi mogli biti potrebni premijeru bilo koje, pa i naše zemlje. Obuku ove škole, a na francuskom jeziku, završilo je 90 polaznika.
Kada uzmemo u obzir ove činjenice premijerova izjava da „ama nikoga nemamo za prevodioca da nađemo za francuski“ pada u vodu i iz tog razloga njegovu izjavu ocenjujemo kao neistinu.
Jedan od osnivača Škole usmenog prevođenja i nekadašnji načelnik Prevodilačke službe Savezne Vlade Vladimir Pavlović smatra da na tržištu postoji sasvim dovoljan broj prevodilaca za francuski, kao i za nemački jezik. Kao jedan od problema on vidi to što nisu svi prevodioci spremni da rade u nekoj od državnih ustanova, a razlog su mala primanja.

„Ima dovoljno pojedinaca koji su u stanju da obavljaju taj posao. Jedino je pitanje ko je spreman da ih zaposli, ko je spreman da im da platu koja im pripada. Posao prevodioca je jedan od najbolje plaćenih poslova u Evropi. Za 20 godina postojanja naše škole 600 polaznika je završilo obuku za ukupno šest jezika, od toga polovina za engleski, za francuski 91, italijanski 94, a za nemački oko 60.“

Pavlović dodaje i da se u Evropi profesija prevođenja veoma ceni i da je to jedna od najskupljih stavki u budžetu, dok se kod nas na prevodioce gleda kao na tehničko osoblje.

Istinomer je od Nacionalne službe za zapošljavanje zatražio i odgovor na pitanje kakav je odnos između broja prijavljenih za poziciju prevodioca francuskog jezika i potrebe za ovim zanimanjem. Međutim, od službe smo dobili podatke za koliko je diplomiranih profesora francuskog jezika postojala potreba i koliko je njih zaposleno, što ne mora da znači da su zaposleni kao prevodioci, ali je sigurno da se radi o ljudima kvalifikovanim da rade kao prevodioci.

„U periodu od 01.01.2016. godine do 31.05.2016. godine prijavljeno je potreba za 15 lica (diplomirani profesor francuskog jezika / master profesor francuskog jezika i književnosti) za rad na određeno vreme. U periodu od 01.01.2016. godine do 31.05.2016. godine, sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposleno je 51 lice (diplomirani profesor francuskog jezika/master profesor francuskog jezika i književnosti)“, rekli su za Istinomer iz Nacionalne službe za zapošljavanje.