Nema dodatnih troškova za izbore sem listića

Predsednica Skupštine o troškovima eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora. (Blic, 8.1.2017. godine)
„Sećate se da je Boris Tadić 2012. dao ostavku, odnosno skratio mandat, iako ne znam šta to znači, da bi predsednički i republički izbori bili spojeni. Dakle, to nije ništa novo ni strašno. I ne košta ništa, osim što će se štampati još jedan listić uz one za izbore za predsednika.“
Nije prošlo ni pola godine od formiranja nove vlade, a uveliko se spekuliše o mogućnosti raspisivanja novih parlamentarnih izbora, zajedno sa redovnim predsedničkim. O tome je u intervjuu Blicu govorila i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je na pitanje da li je previše izbora odgovorila pitanjem: „Mislite da u demokratskim društvima ne treba da bude izbora?“
*
Maja Gojković raspisuje izbore (arhivska fotografija) / Foto: Fonet, Zoran Mrđa

Zatim je ponovo ustvrdila kako vanredni parlamentarni izbori i nisu neki veliki trošak i da spajanje izbora znači samo ekstra trošak za štampanje dodatnih listića. To je govorila i prošle godine, takođe u vreme spekulacija o mogućim izborima, o čemu je Istinomer već pisao

Tako predsednica Skupštine, slučajno ili namerno, ponavlja istu grešku, jer bi u slučaju novih vanrednih parlamenarnih izbora dodatni novac iz budžeta (oko 5.2 miliona evra) bio podeljen strankama za finansiranje predizborne kampanje. Uz to bi i troškovi za biračke odbore gotovo sigurno bili veći, budući da po pravilu za parlamentarne izbore ima više članova odbora nego za predsedničke, što sve plaća država.
Imajući u vidu da štampanje listića sa izbornim listama ne bi bio jedini dodatni trošak u slučaju spajanja izbora, kao i činjenicu da po drugi put iznosi ovakve tvrdnje, predsednica Skupštine dobija ocenu „neistina„.
Inače, Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti predviđa 0.07 odsto poreskih prihoda za finansiranje predizborne kampanje, i za predsedničke i za parlamentarne izbore, samo što se novac u ova dva slučaja različito raspoređuje. Naime, dvadeset odsto sredstava dobijaju sve proglašene izborne liste, a preostalih 80 odsto liste koje uđu u parlament, na osnovu broja osvojenih mandata. Kod predsedničkih izbora 50 odsto novca dele svi predlagači kandidata, dok ostatak dobija pobednik izbora u prvom krugu ili dva kandidata koja su ušla u drugi krug.
 
To znači da će ove godine za kampanju za redovne predsedničke izbore biti izdvojeno oko 640 miliona dinara, odnosno oko 5,17 miliona evra. 
Ukoliko budu raspisani i parlamentarni izbori, isto toliko novca biće podeljeno strankama, takođe za potrebe kampanje. To na prvi pogled možda i nije veliki trošak za državu, ali se nužno postavlja pitanja da li su nam izbori zaista prioritet, samo godinu dana nakon prethodnih, takođe, vanrednih izbora? Da li ova Vlada, koja inače ima stabilnu podršku u parlamentu, zaista nema bolji i za građane korisniji način da potroši taj novac? Na primer za nabavku magnetnih rezonanci? U ovom trenutku nekoliko hiljada ljudi u Srbiji čeka na pregled magnetnom rezonancom. U Kliničkom centru Srbije poslednji upisani pacijent stavljen je na listu čekanja u decembru 2016, a na red će doći u februaru 2018. Za pet miliona evra, koliko bi koštala kampanja, moguće je kupiti najmanje deset magnetnih rezonanci. U današnjoj Srbiji ima sijaset mogućnosti da se državni novac korisnije upotrebi od raspisivanja još jednih vanrednih izbora.
Na troškove kampanje treba dodati i troškove biračkih odbora koje nije moguće unapred precizno izračunati, jer to zavisi od broja izbornih lista. Naime, birački odbori imaju stalni i prošireni sastav i sve stranke, odnosno koalicije koje nastupaju na jednoj izbornoj listi mogu imati svoje predstavnike u proširenom sastavu. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, u slučaju istovremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora, birački odbori formirani za izbore za narodne poslanike ujedno su i birački odbori za predsedničke izbore.
Šta to znači u smislu troškova? Ako pogledamo neke prethodne izbore, videćemo da je bilo manje predsedničkih kandidata, nego što je bilo izbornih lista. Na primer 2012. godine, kada su izbori održani zajedno, bilo je 12 kandidata za mesto predsednika i 18 izbornih lista na parlamentarnim izborima. Četiri godine ranije bilo je devet kandidata na predsedničkim, a 22 izborne liste na parlamentarnim izborima, premda ovi izbori nisu održani istog dana.
U slučaju da bude vanrednih izbora i da opet bude više izbornih lista nego predsedničkih kandidata, to znači više novca za članove proširenog sastava biračkih odbora, odnosno dodatni trošak u odnosu na predsedničke izbore.