Mićunović i Đinđić su štrajkovali glađu

„Zajedno sa Zoranom Đinđićem i ostalim poslanicima Demokratske stranke štrajkovali su i poslanici Srpskog pokreta obnove i Građanskog saveza. Podsetiću da je još jedan predsednik DS štrajkovao glađu, reč je o Dragoljubu Mićunoviću 9. marta 1991. godine, kada se, zajedno sa drugim poslanicima, zaključao u prostorijama Narodne skupštine.“

Zamenik predsednika SNS-a o predsednicima DS koji su navodno štrajkovali glađu. (Sajt SNS, 17. 4. 2011. godine)

Odbacujući kao netačne navode Demokratske stranke da „ni u vreme diktature Slobodana Miloševića DS nije štrajkovala glađu“ zamenik predsednika SNS-a je izneo tvrdnje da su sličnim metodama poput Tomislava Nikolića svojevremeno pribegavali i predsednici demokrata.

U novembru 1996. godine Zoran Đinđić je, u znak protesta zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora, izjavio da će poslanici koalicije „Zajedno“ u Skupštini Srbije stupiti u štrajk glađu.

„Zahtevamo da Republička izborna komisija, Ministarstvo pravde, Vrhovni sud ili neka druga institucija neodložno obrazuju komisiju koja će na osnovu činjeničnog stanja poništiti falsifikate, proglasiti pobedu kolacije ‘Zajedno’ i podići krivičnu prijavu protiv svih koji su učestvovali u falisfikovanju izbornog materijala – rekao je Zoran Đinđić za ‘Našu Borbu’ par minuta posle stupanja u štrajk i naglasio da će svi poslanici ostati u Skupštini dok se ovi zahtevi ne ispune. Poslanici štrajkuju glađu u znak solidarnosti sa desetinama hiljada građana koji na trgovima i ulicama brane svoju izbornu volju, rekao je Đinđić i pozvao sve građane Srbije da javnim protestima podrže akciju poslanika opozicije.“

Naša borba, 21. 11. 1996. godine

Štrajk glađu poslanika u Skupštini Srbije trajao je nekoliko dana, a Vuk Drašković, lider SPO-a, ističe da zapravo „nikakvog štrajka nije ni bilo, jer je on te iste noći uspeo da ubedi Đinđića da je bolje ići na svakodnevne proteste“.

„Nisam tada bio poslanik, a Vesna Pešić i Zoran su bili. Uveče sam telefonom obavešten da dođem u zajednički poslanički klub DS-a i SPO, jer su poslanici koalicije ‘Zajedno’ odlučili da u znak protesta zbog krađe lokalnih izbora stupe u štrajk glađu. Razgovarao sam sa Zoranom i rekao mu da mi se ta ideja nimalo ne dopada, da neću tome da se pridružim i da ću da dođem sa konkretnim predlogom. Kada sam došao u Skupštinu iza ponoći, ti štrajkači glađu su uveliko jeli napolitanke i pili ‘koka-kolu’.“

Alo, 19. 4. 2011. godine

Aleksandar Vučić se u svojoj tvrdnji pozvao i na situaciju pre 5. oktobra 2000, kada je Zoran Đinđić govorio o mogućnosti da se protiv režima Slobodana Miloševića bori i štrajkom glađu. Tada, ipak, niko od lidera DOS-a nije stvarno stupio u takav vid protesta.

„‘Naša prognoza je da će Beograd biti blokiran tog dana i to će značiti blokadu Srbije. Mi ćemo savetovati naše ljude da krenu sa stotine i hiljade autobusa iz svih tih gradova, da idu brzinom 30-40 km na sat’, rekao je Đinđić i dodao da će sledeća odluka zavisiti od rezultata te blokade ubrajajući u naredne poteze dolazak peške ljudi iz Srbije u Beograd ili štrajk glađu lidera opozicije u centru Beograda.“

B2-92, 20. 5. 2000. godine

Prvi predsednik DS-a, Dragoljub Mićunović, međutim, negirao je navode da je u političkoj borbi štrajkovao glađu.

„Otkuda bilo kome ideja da sam štrajkovao glađu? To je čista izmišljotina.“

Blic, 17. 4. 2011. godine

Pojedini poslanici štrajkovali su glađu 9. marta 1991. godine u prostorijama Narodne skupštine, ali Mićunović nije bio među njima.

„Sedamnaest poslanika SPO i jedan poslanik SDS i Reformskih snaga za Vojvodinu, počeli su večeras nešto posle 22 časa u Skupštini Srbije štrajk glađu.“

Borba, 10. 3. 1991. godine

Budući da je tačno da je Zoran Đinđić, na neki način, koristio štrajk glađu kao metod političkog pritiska, dok Dragoljub Mićunović to nikada nije činio, izjavu Aleksandra Vučića ocenjujemo kao poluistinu.

Meow Gallery: The gallery is empty.