Javna preduzeća neće biti pod ingerencijom ministarstava

Premijer Srbije o funkcionisanju javnih preduzeća. (Sajt SNS, 14. 4. 2014. godine)

28. 3. 2016.

Teme / Ocene: Obećanja, Krenuli pa stali, Društvo

„Javna preduzeća više neće biti pod ingerencijom ministarstava. Javna preduzeća se profesionalizuju i imaće posebno telo koje će da kontroliše njihov rad ili posebno potpredsedničko mesto koje će direktno da odgovara za rad preduzeća.“

Zakon o javnim preduzećima iz 2012. godine predviđao je da su za javna preduzeća odgovorna nadležna ministarstva. Međutim, novim Zakonom o javnim preduzećima, koji je donet 24. februara 2016. godine predviđa se da je za sva javna preduzeća nadležno Ministarstvo privrede. To je posebno naglašeno u članu 36 gde se precizira na koji način se sprovodi javni konkurs za izbor direktora.

Zakon o javnim preduzećima / Foto: Print Screen

Ministarstvo privrede, između ostalog, prema ovom zakonu, podnosi predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, kao što i predlaže Vladi trogodišnji program poslovanja.

„Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija dužno je da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. (…) Obrasce izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privrede“, piše u članu 63 Zakona o javnim preduzećima.

Kada javno preduzeće podnese izveštaj, ministarstvo onda, prema zakonu, na osnovu tog izveštaja priprema i podnosi informaciju Vladi na koji način su se realizovale planirane aktivnosti. Sve navedene poslove, prema prethodnom zakonu, radila su ministarstva koja su bila nadležna za oblast kojoj pripada delatnost javnog preduzeća.

Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost“ kaže da je u novom zakonu naglašena uloga Ministarstva privrede u kontroli rada javnog preduzeća.

„Ranije su javna preduzeća izveštavala o svom radu npr Ministarstvo za energetiku, Ministarstvo za saobraćaja, odnosno nadležna ministarstva, a sada to radi Ministarstvo privrede. Kada je reč o profesionalizaciji ona je i po zakonu iz 2012. godine mogla da se obavi, kao što može i po ovom novom, ali nije sprovedena ne zbog nečega što piše u zakonu, već zbog toga što očigledno nije bilo volje da se ona sprovde,“ kaže Nenadić.

S obzirom na to da je većina poslova i nadležnosti, između kojih su i poslovi u vezi sa sprovođenjem javnih konkursa za izbor direktora, predloga za razrešenje direktora javnog preduzeća, kao i podnošenje tromesečnih izveštaja o poslovanju novim zakonom preneta na Ministarstvo privrede, kao i da su ovo samo formalne mere koje ni na koji način ne garantuju da će se ovim postići osnovni cilj ovakve reforme – profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima, o kojoj je govorio premijer, njegovo obećanje ocenjujemo sa krenuli pa stali.

admin