Dodatni trošak za izbore samo štampanje listića

“Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora ne bi poskupelo parlamentarni izborni ciklus, jer je to samo još jedan odštampani listić koji treba zaokružiti.”

Predsednica Skupštine Maja Gojković o troškovima vanrednih parlamentarnih izbora. (RTV Pink, 17. januar 2016. godine)

Pre nego što je premijer Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić saopštio odluku da će ove godine, pored redovnih lokalnih i pokrajinskih, biti održani i vanredni parlamentarni izbori, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković izjavila je da izbori za narodne poslanike ne donose dodatne troškove, sem troškova za štampanje listića.

Međutim, osim listića, postoje i troškovi za finansiranje kampanje, koji se plaćaju iz budžeta.
Naime, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa 0.007 odsto poreskih prihoda u budžetu za troškove izborne kampanje. U ovom slučaju to iznosi oko 580 miliona dinara. Dvadeset odsto tih sredstava dobijaju sve proglašene izborne liste, a preostalih 80 odsto liste koje uđu u parlament, na osnovu broja osvojenih mandata.

Na biračke odbore odlazi najveći deo budžetskih sredstava, ali nije moguće precizno izračunati koliko bi se ti troškovi razlikovali da nije bilo spajanja parlamentarnih sa redovnim lokalnim i pokrajinskim izborima. Međutim, budući da poreski obveznici nesumnjivo plaćaju dodatnih 580 miliona za kampanju, izjavu predsednice Skupštine ocenjujemo kao „poluistinu„.

*
Predsednica Skupštine Maja Gojković / Foto: Fonet

Kada je reč o biračkim odborima, troškovi za stalan sastav od šest članova po biračkom mestu ostaju nepromenjeni. Broj članova proširenog sastava, gde stranke i liste mogu imati svoje predstavnike, menja se od izbora do izbora, pa zbog toga nije moguće unapred utvrditi koliko je sredstava potrebno po tom osnovu.
Ipak, glavno pitanje jeste pitanje opravdanosti odluke o raspisivanju vanrednih izbora dve godine pre isteka mandata. Sam premijer Vučić nebrojeno puta je manjao stavove o tome da li će biti vanrednih izbora, često navodeći da ne razmišlja o tome da bi na kraju odlučio da, ipak, idemo ranije na birališta. Zanimljivo je što je tada naveo da je vladi potreban stabilan četvorogodišnji mandat do 2020. godine.

Tako sada imamo situaciju da se traži podrška za reforme i novi mandat, dok se vlast svojevoljno odriče dve godine već stabilnog mandata, jer ima nesumnjivu podršku u parlamentu, a prema istraživanjima javnog mnjenja i među biračima.

 
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) kaže da su vanredni izbori u Srbiji, inače, postali pravilnost, a da se spajanje izbora koristi kao jedan od argumenata za uštedu, iako to nije suštinski razlog.

“Ovo je 11. ciklus parlamentarnih izbora, osam su bili vanredni. Dakle, praksa političkog života, koja nije nažalost uspostavljena sa ovom vlašću ni sa Majom Gojković, jeste da se raspisuju vanredni izbori skoro na dve godine. Onda u tom kontekstu svaka vlast traži određenu vrstu racionalizacije ili opravdanja za izlazak na izbore. Često je jedno od tih opravdanja i ovo koje je navela i gospođa Maja Gojković, a to je da ćemo da spojimo parlamentarne izbore sa pokrajinskim i lokalnim ili sa predsedničkim“, objašnjava Klačar.

Dakle, prilično je jasno da razlog za raspisivanje izbora nije manjak podrške vladi niti ušteda, već partijski interesi, odnosno težnja da se “glasanjem u paketu” postignu bolji rezultati na lokalu. A osim direktnih izdvajanja iz budžeta za „redovne“ vanredne izbore, postoje i značajni troškovi koji se ne mogu neposredno izmeriti, kao što je zloupotreba javnih funkcija u izbornoj kampanji kroz “redovne aktivnosti”.

Ispravka: 11. mart 2016.

U tekstu je prethodno stajalo da troškove stranačkih predstavnika u okviru proširenog sastava biračkih odbora snose partije. Međutim, sve troškove biračkih odbora (stalan i proširen sastav) pokriva država.