Češće od svih prethodnih vlada odgovaramo na poslanička pitanja

„Izvinjavam se što nismo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu mogli da odgovorimo na sve ono što ste želeli da pitate. Znamo da je to naša obaveza. Znamo da mnogo češće na to odgovaramo nego što su odgovarale sve prethodne Vlade, ali vas molim da razumete i splet okolnosti i težinu opšte političke situacije u kojoj smo se našli, to je bio jedni razlog.“

Premijer Srbije o poslaničkim pitanjima. (Otvoreni parlament, 2. 7. 2015. godine)

Odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije, posle skoro godinu dana pauze, premijer Vučić je rekao da ne beži od usmenog odgovaranja na pitanja poslanika tvrdeći da njegova, za razliku od svih prethodnih Vlada, ispunjava ovu obavezu u mnogo većoj meri.
Praksa da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu članovi Vlade u Skupštini odgovaraju na pitanja poslanika uvedena je izmenama Poslovnika Narodne skupštine u februaru 2009. Ranije je postojala obaveza da ovim povodom članovi Vlade Srbije u Skupštinu dođu jednom mesečno. Dakle, izmenama s početka 2009. godine ustanovljeno je da bi poslanici trebalo da u redovnom zasedanju (mart, april, maj, oktobar, novembar i decembar) imaju šest prilika za postavljanje poslaničkih pitanja, odnosno svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, a u vanrednim zasedanjima, po dogovoru, bez obzira na dan u nedelji.
Od konstituisanja aktuelne Vlade, 27. aprila 2014, na svega tri sednice poslanici su imali priliku da postave pitanja. Članovi kabineta Aleksandra Vučića bili su pred poslanicima u maju i julu prošle i 2. jula ove godine.
Prema podacima Otvorenog parlamenta, od februara 2009. kada je izmenama Poslovnika uvedena obaveza odgovaranja na pitanja poslanika svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, pa u narednih 14 meseci rada, što se vremenski poklapa sa periodom Vlade Srbije na čijem je čelu Aleksandar Vučić, članovi Vlade Srbije Mirka Cvetkovića na sednice za poslanička pitanja došli su sedam puta.
Članovi kabineta Ivice Dačića su u prvih 14 meseci rada osam puta usmeno odgovarali na poslanička pitanja i to u avgustu, septembru, oktobru, novembru i decembru 2012. godine i još tri puta naredne godine, u martu, maju i junu.

*

Na pitanje Istinomera na osnovu kojih podataka je premijer izneo tvrdnju da njegova Vlada dolazi u Skupštinu da odgovara na poslanička pitanja više nego prethodne, kao i da li će se promeniti praksa dolaska članova kabineta u parlament tim povodom, iz kabineta predsednika Vlade Srbije nismo dobili odgovor.

Poslanici imaju pravo da pitanja članovima kabineta predsednika Vlade postavljaju i pisanim putem, ali se statistika, broj poslatih pitanja i pristiglih odgovora, ne evidentira, pa nije moguće utvrditi procenat uspešnosti aktuelne Vlade Srbije u ovom segmentu, ali se izjava premijera Vučića odnosila na usmena poslanička pitanja.
Budući da je aktuelna Vlada Srbije svega tri puta odgovarala na pitanja poslanika, a da su od prethodne vlade Ivice Dačića poslanici imali priliku da usmeno čuju odgovore na svoja pitanja osam puta, dok su članovi Vlade Mirka Cvetkovića na poslanička pitanja odgovarali sedam puta, izjavu premijera Vučića ocenjujemo kao neistinu.
Da je situacija nezadovoljavajuća za Istinomer je potvrdila i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović. Na konstataciju da je u prvih godinu dana rada Vlade Srbije devet puta izbegnut dolazak članova kabineta u parlament, Mihajlovićeva je rekla da su razlog tome bili “tehnički problemi”.
Istinomer, 10. 5. 2015. godine
“To je nešto što mora da se promeni i to će biti moj predlog. A što se tiče mog resora, ne postoji ni jedan poslanik koji je ostao uskraćen za pisani odgovor na pitanje koje je postavio tim putem”, rekla je ministarka Mihajlović.

Vladajuća većina je za nezakazivanje sednice za poslanička pitanja koristila i odredbu iz Poslovnika Narodne skupštine koja glasi: “Poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku, od 16,00 do 19,00 časova, kada se prekida rad po dnevnom redu”. Dakle, sednica za poslanička pitanja može se održati samo poslednjeg četvrtka u mesecu tokom redovnog zasedanja, i to samo ukoliko je baš tog dana zakazana i sednica Skupštine. To znači da predsednik Narodne skupštine, koji  ne zakazuje sednice tim danom, praktično pokušava da „poštedi“ izvršnu vlast izlaska pred poslanike.
Jovana Đurbabić iz Inicijative “Otvoreni parlament” napominje da je i vreme koje je ostavljeno izvršnoj vlasti za odgovaranje na pitanja neravnomerno raspoređeno.
“Problem je što je Poslovnikom propisano da vreme koje poslanici imaju da postave pitanje i da se izjasne da li su zadovoljni odgovorom ograničeno, ali ne i vreme koji predstavnici Vlade imaju za odgovor. Zato se dešava da i ta tri sata koja su predviđena za poslanička pitanja budu svedena na svega nekoliko pitanja i na opširne odgovore izvšne vlasti”, ističe Jovana Đurbabić.

Inače, pored poslaničkih pitanja, u mehanizme pomoću kojih Parlament kontroliše izvršnu vlast i državne organe jeste i rad skupštinskih odbora, osnivanje anketnih odbora i komisija, zatim javna slušanja kao i izveštavanje Skupštine o radu Vlade.
Četvrtina poslanika u Skupštini Srbije smatra da je izvršna vlast najveća prepreka ostvarivanju kontrolne uloge Parlamenta, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Otvorenog parlamenta.

Istraživanje je, između ostalog, pokazalo i to da poslanici svoj rad u Parlamentu posmatraju prvenstveno kroz pripadnost strankama, jer vrlo retko glasaju suprotno od svoje poslaničke grupe. Tu situaciju je jedan od anketiranih poslanika slikovito opisao: “Prvo se konsultuješ u stranci da li si za ili protiv“.