Broj grla stoke u Srbiji sve vreme pada
Premijer Srbije o povećanju grla stoke (Otvoreni parlament, 12. 11. 2015. godine).
18. 12. 2015.
Akter: Aleksandar Vučić
„Sve vreme je to (broj grla stoke) išlo silaznom putanjom, apsolutno sve vreme.“
https://www.istinomer.rs/izjava/broj-grla-stoke-u-srbiji-sve-vreme-pada/
2015-12-18
1
5
0
Neistina
Istinomer
2015-11-12
Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Skupštini Srbije da je u poslednjih 27 godina, sve do ove godine, broj grla stoke bio na „silaznoj putanji“.
Otvoreni parlament, 12. 11. 2015. godine
„Prvi put posle mnogo godina, posle 27 godina, Srbija, ima, slučajno ili ne, zamislite, prvi put 2015. godine, imaće više grla stoke nego u prethodnoj godini, a sve vreme je to išlo silaznom putanjom, apsolutno sve vreme.“
Istinomer je, koristeći bazu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), grafički predstavio promene u broju grla stoke za poslednjih 27 godina.
Suprotno premijerovoj izjavi, statistika pokazuje da je bilo rasta broja grla stoke (goveda, svinje, konji, ovce, koze i živina) nekoliko puta u posmatranih 27 godina. Najvidljiviji rast bio je između 2008. i 2009. kada je registrovan skok sa 23,7 na 29,2 miliona grla, najviše zahvaljujući većoj proizvodnji živine (17,1 milion u 2008. i 22,8 miliona u 2008. godini).
Broj grla stoke je rastao između 1990. i 1991. godine, zatim između 1994. i 1995. (sa 19,073 na 22,256 miliona), ali i između 1995. i 1996. godine. Statistika takođe beleži trend rasta od 1997. do 1999. godine nakon čega je trend negativan sve do 2004. godine. Na kraju te godine registrovano je 22,588 miliona grla, u 2005. godini – 22,628 miliona, a u 2006. godini – 23,575 miliona grla stoke. Između 2007. i 2009. godine takođe je rastao ukupan broj grla stoke, a od 2009. beleži se konstantan pad.
Poslednje dostupni statistički podaci odnose se na kraj 2014. godine, a anketa o poljoprivrednoj proizvodnji za ovu godinu počela je 2. decembra, rečeno nam je u Republičkom zavodu za statistiku. Premijer nije odgovorio na zahtev Istinomera da pojasni koje je sve životinje imao na umu kada je koristio termin „stoka“, zašto je baš uzeo period od 27 godina i na osnovu kojih podataka je dao izjavu kada ni RZS ne raspolaže brojem grla stoke u 2015. godini.
Budući da je u poslednjih 27 godina statistika beležila više puta međugodišnji rast grla stoke, premijerovu izjavu ocenjujemo kao neistinu.
Goran Živkov, ekspert Svetske banke i Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), kaže za Istinomer da je ključno pitanje da li povećanje grla stoke dobro i zašto se to desilo.
Goran Živkov: Porast broja krava nije uvek dobar znak / Foto: Medija Centar Beograd
Govoreći konkretno o povećanju broja goveda tj krava u 2014, on ocenjuje da to nije dobra vest jer se sa druge strane, proizvodnja mleka smanjuje u Srbiji. To znači da se povećava broj krava, a produktivnost u proizvodnji mleka zbog kvaliteta životinja – pada. Ako se gleda unazad 30 godina, broj krava u Srbiji opada, ali je proizvodnja mleka ista što znači da nam je rasta produktivnost, i to je dobro, dodaje on.
Razlog povećanja broja krava je to što se stočarima po prioritetu daje državna zemlja u zakup i velike subvencije po grlu, objašnjava Živkov.
„Znam puno ratara koji uzmu puno grla krava, a ne interesuje ga koliko ta krava daje mleka, već samo da dobije prioritetno pravo zakupa zemlje i subvenciju.
„To je loše po Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti koje je izazvano lošom politikom, a to je davanje visokih subvencija po grlu, a ne po proizvodnji mleka“, upozorava Živkov.
„To je loše po Srbiju jer idemo u smanjenje produktivnosti koje je izazvano lošom politikom, a to je davanje visokih subvencija po grlu, a ne po proizvodnji mleka“, upozorava Živkov.
On takođe ukazuje da podatke ne treba gledati izolovano, već u poređenju sa svetom. Naime, svuda u svetu ljudi jedu manje svinjetine, a sve više piletine.
„Ovčarstvo i uzgajanje pilića mnogo rastu i tek će da rastu. Isti problem koji mi imamo u ovčarstvu, da nema čobana i da niko neće time da se bavi – taj problem imaju svi. To znači, čak i ako padamo, mi u odnosu na svet i dalje rastemo, jer svet pada brže od nas“, objašnjava on.
.
