Vojska nije preuzela kontrolu nad glavnim gradom Francuske
Objave na društvenim mrežama tvrde da je vojska preuzela kontrolu nad Parizom i da je Francuska u stanju vanredne vojne uprave, što je - netačno.
- Iako Francuska prolazi kroz političku krizu, nema potvrda o suspenziji civilne vlasti u ovoj zemlji.
- Dug države porastao je na 116 odsto BDP-a.
- Novi francuski premijer Sebastijan Lakornu, imenovan pre manje od mesec dana, podneo je ostavku 6. oktobra svega nekoliko sati nakon formiranja kabineta. Bio je peti premijer Francuske u poslednje dve godine.
- Masovni protesti aktivističkog pokreta „Blokiraj sve“ održani su 10. septembra, uz policijsko angažovanje od 80.000 ljudi i upotrebu suzavca, helikoptera i dronova.
- Nema zvaničnih ni medijskih potvrda da je vojska preuzela kontrolu nad Parizom ili bilo kojim drugim gradom u Francuskoj.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Na društvenim mrežama se početkom septembra 2025. godine, proširila tvrdnja da je vojska preuzela kontrolu nad Parizom i da je Francuska pod vanrednom vojnom upravom. U objavama se navodi da je predsednik Emanuel Makron odgovoran za „trenutnu bedu“ jer je raspustio parlament 2024. godine, kao i da zemlju potresaju masovni protesti i pozivi na „paralizu“. Ovi navodi o vojsci, međutim, nemaju uporište u činjenicama. Nijedan relevantan izvor, uključujući institucije, francuske i međunarodne medije, nisu potvrdili da je vojska preuzela vlast u glavnom gradu Francuske.
Francuska se suočava sa političkom i ekonomskom krizom. Mediji su početkom septembra izvestili da dug ove evropske zemlje iznosi 116 odsto BDP-a i da postoji realan strah javnosti od recesije. Kriza je dodatno eskalirala 8. septembra kada je parlament izglasao nepoverenje dotadašnjem premijeru. Već sledećeg dana, predsednik Emanuel Makron je imenovao Sebastijana Lakornua za novog premijera.
Međutim, ni ova vlada nije potrajala – Lekornu je 6. oktobra 2025. podneo ostavku, manje od jednog dana nakon formiranja vlade.
Tokom obraćanja javnosti u ponedeljak 6. oktobra ujutru, nakon što je najavio ostavku, Sebastijan Lakornu izjavio je da među političkim partijama u Francuskoj nedostaju saradnja i konsenzus, zbog čega je formiranje vlade postalo nemoguće. Njegov izbor ministara izazvao je posebno negodovanje u redovima konzervativne Republikanske partije.
Masovni građanski protesti pokreta „Blokiraj sve“ održani su 10. septembra i privukli su veliku pažnju javnosti. France24 je pisao da je povod za nezadovoljstvo bio finansijski plan za 2026. godinu, koji je predviđao smanjenje državnog budžeta i niz kontroverznih mera štednje. AP je dan uoči protesta izvestio da se očekuje na desetine hiljada demonstranata, kao i da su vlasti širom grada rasporedile 80.000 policajaca i žandarma, uz helikoptere, dronove i oklopna vozila. Tokom protesta je došlo do sukoba s policijom, uhapšeno je oko 300 ljudi, a preko hiljadu demonstranata je zaustavljeno na železničkoj stanici Gar du Nord (Severna železnička stanica).
Ipak, uprkos napetoj atmosferi, ne postoje dokazi da je vojska preuzela kontrolu nad Parizom ili da je uvedeno vanredno stanje koje bi suspendovalo civilnu vlast. Tvrdnje koje su se širile društvenim mrežama povezivale su i sporne odnose Francuske s Izraelom i Nemačkom, ali te tenzije, poput izjave izraelskog ministra Gidona Sa’ara ili neslaganja u vezi s projektom borbenih aviona FCAS (Future Combat Air System), ne mogu se povezati sa navodima o vojnoj intervenciji ili suspenziji civilne francuske vlasti.
