Vakcine za životinje nisu „otrovi“, niti uzrok raka i neuroloških bolesti
Tvrdnja da su vakcine za pse i druge životinje „otrovi“ i glavni uzrok raka, neuroloških poremećaja i „svih bolesti“ nema naučno utemeljenje i u suprotnosti je sa stavovima relevantnih veterinarskih institucija i dostupnim istraživanjima.
- Ne postoje naučni dokazi da vakcine kod pasa i drugih životinja izazivaju rak ili rasprostranjene neurološke poremećaje.
- Ozbiljne neželjene reakcije na vakcine su retke, a koristi imunizacije višestruko nadmašuju potencijalne rizike.
- Vakcinacija pasa protiv besnila u Srbiji je zakonska obaveza, jer je reč o smrtonosnoj zoonozi opasnoj i po ljude.
- Veterinarske vakcine prolaze rigorozna ispitivanja bezbednosti, efikasnosti i toksičnosti, kao i dodatne procene bezbednosti za ljude.
- Programi vakcinacije doprineli su suzbijanju ili iskorenjivanju bolesti poput besnila, klasične kuge svinja i bruceloze.
- Objave ocenjujemo kao neistinite.
U viralnim objavama sa društvenih mreža se navodi da su vakcine za životinje „otrovi“ i da su „svi rakovi, neurološke bolesti i svi poremećaji kod životinja i ljudi“ posledica vakcinacije. Takva generalizacijanije potkrepljena nijednim relevantnim naučnim izvorom.
Prema smernicama Svetske asocijacije veterinara za male životinje (WSAVA), vakcinacija predstavlja osnovu preventivne zaštite pasa i drugih kućnih ljubimaca od ozbiljnih i potencijalno smrtonosnih bolesti, uključujući besnilo, parvovirus i štenećak. U preporukama ove organizacije se jasno navodi da su neželjene reakcije moguće, ali veoma retke i u najvećem broju slučajeva blage i prolazne, dok je korist od zaštite višestruko prevazilazi mogući rizik.
Sličan stav zauzima i Američko udruženje veterinarskih klinika (AAHA), koje vakcinaciju definiše kao temelj preventivne zdravstvene zaštite pasa. Prema njihovim podacima, registrovane vakcine obezbeđuju zaštitni imunitet kod velike većine životinja, dok su ozbiljne nuspojave izuzetno retke.
Velike opservacione studije koje su obuhvatile milione vakcinisanih pasa nisu utvrdile povećan rizik od malignih oboljenja ili hroničnih neuroloških poremećaja usled vakcinacije. Tvrdnje koje kruže društvenim mrežama oslanjaju se pre svega na lična svedočenja i anegdotalna iskustva, što ne predstavlja naučni dokaz.
Zakonska obaveza i javno zdravlje
Osim toga, vakcinacija pasa protiv besnila u Srbiji predstavlja zakonsku obavezu u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i propisima koje sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Besnilo je, nakon pojave simptoma, gotovo uvek smrtonosna bolest, a prenosiva je i sa životinja na ljude. Upravo zahvaljujući dugogodišnjim programima vakcinacije domaćih pasa i divljih mesojeda, u Srbiji godinama nisu zabeleženi slučajevi besnila.
Izostanak vakcinacije ne predstavlja samo individualni rizik za životinju, već i rizik po javno zdravlje, zbog čega su propisane i zakonske sankcije za nepoštovanje obavezne imunizacije.
Sporne teze navode i vakcinaciju za “ostale životinje“, međutim, kako navodi Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH), vakcinacija je ključni alat u prevenciji i kontroli zaraznih bolesti životinja, uključujući zoonoze koje se mogu preneti na ljude. Veterinarske vakcine podležu rigoroznim ispitivanjima bezbednosti, efikasnosti i toksičnosti, kao i dodatnim procenama potencijalne štetnosti po ljude. Reč je o preventivi koja je deo nacionalnih i međunarodnih programa kontrole bolesti.
Na primer, klasična kuga svinja je tokom devedesetih godina izazvala velike epidemije u više evropskih zemalja, uključujući Holandiju, gde je epidemija tokom 1997 i 1998. godine dovela do masovnog uklanjanja životinja i ogromnih ekonomskih gubitaka. U Srbiji je ova bolest stavljena pod kontrolu i zvanično iskorenjena nakon višegodišnjih sistematskih kampanja vakcinacije, nadzora i biosigurnosnih mera.
Slično važi i za brucelozu, ozbiljnu zoonozu koja pogađa i životinje i ljude. Programi vakcinacije, testiranja i uklanjanja zaraženih grla bili su ključni za stavljanje ove bolesti pod kontrolu u Srbiji.
