Ursula fon der Lajen nije poručila Bugarskoj da su „gotovi“, već da je spremna za evro
Poruka Ursule fon der Lajen upućena Bugarskoj nema negativnu konotaciju. Nesporazum nastao pogrešnim tumačenjem singagme „gotovi ste“ u srpskom i bugarskom jeziku (umesto spremni ste) iskorišćen je za širenje dezinformacija o navodnoj prisili na uvođenje evra. Evropska komisija je jasno navela da je Bugarska ispunila uslove za evrozonu i u tom kontekstu čestitala građanima.
- Ursula fon der Lajen je 4. juna 2025. na Instagramu objavila poruku „Gotovi st€” i „R€ady” na bugarskom i engleskom jeziku, što bi značilo da su Bugari „spremni“ za uvođenje evra.
- Tvrdnje da je time poručila da su Bugari „završili“ su netačne.
- Evropska komisija je istog dana potvrdila da je Bugarska spremna da postane članica evrozone.
- U objavi predsednice EK se ne vidi pokušaj „prisile“ već svojevrsna čestitka za ispunjene kriterijume konvergencije.
- Objave ocenjujemo kao obmanjujuće.
Početkom juna, Ursula fon der Lajen je na svom zvaničnom Instagram nalogu objavila dva vizuala sa porukama koje sadrže igru slova i simbola evra: „R€ady“ i „Gotovi st€“, odnosno „spremni“ i „spremni ste“. Prva je napisana na engleskom jeziku, druga na bugarskom.
U opisu objave predsednice Evropske komisije (EK) je jasno naglašeno da je Bugarska ispunila uslove za ulazak u evrozonu, a ističe se i da će pridruživanje evrozoni značiti više investicija, trgovine i stabilnosti za zemlju.
Na društvenim mrežama i Telegramu na našem govornom području su se, međutim, ubrzo pojavila pogrešna tumačenja objave i poruke Fon der Lajen Bugarskoj.
Naime, pojedini korisnici su poruku predsednice EK preneli kao „bizarnu“ jer je time, kako kažu, poručila da su Bugari „gotovi“, što u srpskom jeziku može imati i negativnu konotaciju.
Sporna interpretacija iz viralnih objava, pak, zanemaruje da se „готови сте“ (gotovi ste) koristi u značenju „spremni ste“, što potvrduje priložena engleska verzija iste poruke Fon der Lajen – „ready“.
Dodatno, u zvaničnom saopštenju Evropske komisije od istog dana kada je i predsednica EK objavila spornu objavu (4. juna 2025), navodi se da je Bugarska ispunila sve ekonomske kriterijume za ulazak u evrozonu, što uključuje stabilne javne finansije, nisku inflaciju, stabilan kurs i usklađenost kamatnih stopa.
Tvrdnja iz opisa objava da Evropska komisija „primorava“ Bugarsku na evro je takođe neistinita.
Sve zemlje članice EU, osim Danske, imaju obavezu da uvedu evro nakon što ispune sve potrebne kriterijume. Reč je o delu pravnog okvira koji su članice prihvatile potpisivanjem Ugovora o pristupanju EU.
Stoga, ne postoji mehanizam prinude niti rok u kojem članica mora da uvede evro – primeri poput Češke pokazuju da uvođenje može biti odlagano godinama.
Podaci Eurobarometra iz maja 2025, dodatno, svedoče u prilog činjenici da u zemljama koje koriste evro, postoji snažna podrška toj valuti, uključujući male zemlje poput Slovenije, Slovačke i baltičkih država.
Pogrešna interpretacija poruke u Srbiji može biti posledica otpora prema uvođenju evra koji je prisutan u jednom delu bugarske javnosti. Takav odnos prema evrozoni u Bugarskoj, pak, nije nov i proizlazi iz različitih faktora, uključujući strah od inflacije, nepoverenje u institucije, kao i direktan uticaj nacionalističkih i proruskih krugova. Predsednik Rumen Radev je početkom maja 2025. pozvao na referendum o uvođenju evra, što je Narodna skupština odbacila, dok je premijer Rosen Željazkov podsetio da se Bugarska još 2007. obavezala na evrointegracije (Izvor: Euroactiv, 12. maj 2025).
