Tvrdnja o „pretragama imena napadača pre napada“ u Sidneju zasnovana na pogrešnom tumačenju Google pretraga
Alatka Google Trends ne pruža dokaze o unapred planiranim napadima niti o „operacijama pod lažnom zastavom“. Tvrdnje da navodni „skokovi“ u pretragama dokazuju prethodno znanje o napadu ili njegovo planiranje zasnivaju se na pogrešnom razumevanju rada ovog statističkog alata i njegovih ograničenja.
- Google Trends ne prikazuje stvaran broj pretraga, već relativni interes za određenu temu u odnosu na sve druge pretrage u datom periodu i regionu.
- Kod retkih pojmova i malog obima pretraga, i jedan ili dva unosa mogu izgledati kao nagli „skok“ na grafikonu.
- Google Trends koristi uzorkovanje, zbog čega se, i pre spornog slučaj, podaci mogu menjati i vizuelno „pojavljivati“ ranije nego što su se pretrage stvarno dogodile.
- Ne postoje verodostojni dokazi da je ime „Naveed Akram“ pretraživano u Izraelu ili Indiji pre napada.
- Tvrdnje o „operaciji pod lažnom zastavom“ predstavljaju manipulativnu interpretaciju statističkih podataka.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Nakon terorističkog napada koji se dogodio tokom proslave Hanuke na Bondi plaži u Sidneju, u kojem je ubijeno 15 osoba i jedan od napadača, društvenim mrežama su se proširile tvrdnje da je napad, u određenim državama, bio unapred poznat i planiran. Kao „dokaz“ se navode snimci ekrana i video-zapisi sa platforme statističke alatke Google Trends, uz tvrdnju da grafici pokazuju kako je ime jednog od napadača, Navida Akrama, pretraživano u Izraelu, Iranu i Sjedinjenim Američkim Državama satima ili danima pre samog napada.
Međutim, takvo tumačenje zanemaruje osnovnu namenu, ali i jasna ograničenja Google Trendsa koji nije forenzički niti istražni instrument, preciznije – ovaj alat ne prikazuje apsolutne brojeve pretraga, odnosno koliko puta je nešto pretraživano, već da li je u nekom trenutku bilo više ili manje interesovanja za određeni pojam u poređenju sa drugim pretragama u isto vreme i na istom mestu. Skala od 0 do 100 ne znači broj pretraga (recimo, da je pojam pretraživan 100 puta), već pokazuje u kom trenutku je interes bio najveći u odnosu na ostale tačke u posmatranom periodu.
Drugim rečima, i nekoliko pojedinačnih pretraga može na grafikonu izgledati kao „veliki skok“, iako se u stvarnosti ništa neuobičajeno nije dogodilo.
Prema pojašnjenjima portparola kompanije Google, zbog zaštite privatnosti i malog obima uzorka, Google Trends može prikazivati takozvani „statistički šum“, naročito kod veoma neuobičajenih i retko pretraživanih pojmova. To znači da se na grafikonu može pojaviti prividan interes čak i u situacijama kada u stvarnosti nije bilo nikakvih pretraga.
Za potrebe analize, ponovili smo navedene unose u Google Trends, ali se dati „skok“ u pretragama imena jednog od napadača u Izraelu, za dane pre napada na Bondi plaži, nije ponovio. Slični izolovani „pikovi“ nisu se pojavili ni u drugim nepovezanim državama sveta.
S tim u vezi, jedan od uzroka zabune može predstavljati i način na koji se Google Trends podaci ažuriraju kroz vreme. Ovaj alat ne analizira sve Google pretrage, već samo mali uzorak, pri čemu se podaci i tog uzorka stalno osvežavaju. Kada se posmatra kratak vremenski period, podaci se menjaju gotovo u realnom vremenu, dok se kod dužih perioda, podaci dodaju jednom dnevno. Zbog toga se može desiti da isti grafikon izgleda drugačije kada se proveri danas, a drugačije nekoliko sati kasnije ili narednog dana. U pojedinim slučajevima, interesovanje koje je nastalo nakon nekog događaja može na grafikonu izgledati kao da se pojavilo ranije, iako se to u stvarnosti nije desilo. Teze da grafik dokazuje unapred planirani napad ili „lažnu zastavu“ se stoga zasnivaju se na pogrešnom razumevanju sovakvih pretraga, a ne na stvarnim podacima.
Osim toga, ime Navid Akram (Naveed Akram) nije jedinstveno i odnosi se na više osoba, uključujući i javne ličnosti, poput pakistanskog fudbalera Muhameda Navida Akrama (Muhammad Naveed Akram).
***
Napad na Bondi plaži je zvanično okarakterisan kao teroristički čin, a australijski premijer Anthoni Albaneze izjavio je da je napad bio motivisan ekstremističkom ideologijom. Nakon napada, najavio je i pooštravanje mera protiv govora mržnje.
U Izraelu su zvaničnici oštro reagovali, a premijer Bendžamin Netanjahu pokušao je da napad poveže sa međunarodnim kritikama izraelske politike i priznavanjem palestinske države.
Paralelno sa tim, pojavio se čitav niz dezinformacija koje su bile predmet analiza Istinomera, poput tvrdnji da je jedan od preživelih „krizni glumac“ koji se šminka lažnom krvlju, da je napadač bio pripadnik izraelske vojske, da je reč o Izraelcu pod drugim imenom, uz plasiranje manipulativnih snimaka koji povezanost sa događajem u Sidneju i tvrdnje o navodnim „operacijama pod lažnom zastavom“.
