Šta znači to što je ivermektin na listi D RFZO-a?

O “čudotvornom” ivermektinu pisali smo i pre nego što je vajber grupa u kojoj se ovaj lek preporučuje raskrinkana. I pored brojnih tekstova kasnije, situacija se, izgleda, ne smiruje. Kao pokazatelj da se lečenju ivermektinom sudilo bez pokrića, na Fejsbuku se dele objave Saše Borojevića u kojima ukazuje na postojanje liste D lekova u okviru koje je i “ozloglašeni” ivermektin uz sledeće opaske: 

Ako je IVERMEKTIN za stoku zasto je od 15.05 2021 na spisku lekova  za ljude u RFZO ? (arhivirano)

i:

“Da li je moguće da dekan Medicinskog fakulteta, profesor Univerziteta u Beogradu, ne zna da se LEK Ivermektin nalazi na D listi ALIMS(Agencija za lekove i medicinska sredstva) kao lek za humanu upotrebu, tablete 3 i 6mg i to odmah iznad Aminophilin. . . E profesore profesore, ŠTA RADITE BRE!!!!

ZAŠTO PIŠETE NEISTINE!!!?” (arhivirano)

Šta je lista D i čemu služi?

U Pravilniku o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je donet maja 2019. godine jasno je naznačeno da se njime utvrđuje lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret pomenutog osiguranja. Tu listu čini pet grupa lekova – A, A1, B, C, i D. 

Listu D, na kojoj je i ivermektin od 3 i 6mg, odlikuje sledeće – to su “lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji – neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN (internacionalni nezaštićeni naziv) kao lek koji se nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica, odnosno koji je povučen iz prometa”.

Na sajtu RFZO dostupan je i dokument u kojem je detaljno objašnjen način propisivanja lekova koji pripadaju listi D, a datira iz 2007. godine.

Neregistrovani lek namenjen za oralnu upotrebu može propisati izabrani lekar na osnovu mišljenja lekara specijaliste i to tako što popuni određeni obrazac (LR-1) i navede internacionalni nezaštićeni naziv leka (INN). Lek se izdaje tako što se odredi jedna apoteka (u državnom vlasništvu) na području svake filijale RFZO sa kojom ova ustanova ima ugovor a preko koje će se snabdevati osiguranici. Određena apoteka podnosi zahtev za uvoz određenog neregistrovanog leka koji Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) rešava po hitnom postupku.

U dopisu iz 2013. izmenjeno je to da za pojedine lekove sa Liste D “koji se često propisuju, a namenjeni su za oralnu primenu, u cilju bolje i lakše dostupnosti ovih lekova osiguranim licima, omogućeno je izdavanje ovih lekova i u ostalim apotekama, tj. ograncima koje posluju u okviru iste apoteke osnovane kao zdravstvena ustanova.”

Iste godine, RFZO je počeo da zaključuje ugovore i sa privatnim apotekama, što znači da i u određenim privatnim apotekama mogu da se dobiju određeni lekovi sa liste D, što je navedeno u dopisu iz 2015. godine.

Nismo uspeli da dobijemo konkretan odgovor ALIMS-a, kao ni RFZO-a do objavljivanja ovog teksta. Direktorka Apoteka “Beograd”, Jasmina Bjeletić, nedavno je za dnevni list “Blic” dala i potvrdila navode koji stoje na sajtu RFZO-a. 

“Na D listi lekova nalaze se oni lekovi koji nisu registrovani u Srbiji, ali za potrebe određene zdravstvene ustanove mogu se uvesti. Ponavljam, vrlo je važno, zdravstvena ustanova traži lek za potrebe lečenja pacijenata, potpisuje se ugovor o broju doza i niko osim te zdravstvene ustanove ne može lek da koristi”, rekla je ona.

Inače, iako je ova lista ažurirana 15. maja 2021. godine, ivermektin se na njoj nalazio i ranije, što se može videti na osnovu ovog dokumenta sa sajta RFZO.

Naslovna fotografija: Canva