Snimak cepanja Madurovog plakata u Venecueli nije povezan sa aktuelnim događajima
Snimak skidanja plakata Nikolasa Madura koji se trenutno deli na društvenim mrežama nije autentičan scena aktuelnih događaja u Venecueli. Reč je o starom materijalu iz 2024. godine, koji se ponovo koristi u obmanjujućem kontekstu.
- Video sa skidanjem Madurovog plakata ne potiče iz januara 2026. godine, niti je povezan sa nedavnim hapšenjem.
- Snimak kruži najranije od jula 2024. godine i vezan je za proteste nakon spornih predsedničkih izbora u Venecueli.
- Tada je deljen na mrežama kao izraz nezadovoljstva dela javnosti zbog Madurovog reizbora za predsednika ove države, koji je opozicija ocenila neregularnim.
- Objave ocenjujemo kao zloupotrebu vizuelnog sadržaja.
Nakon vesti o američkoj operaciji u Venecueli, uključujući informacije o hapšenju predsednika te zemlje i njegove supruge, društvene mreže su preplavili snimci i fotografije koji navodno prikazuju reakcije i slavlje građana na ulicama Karakasa, među kojima je i grupa ljudi koja skida veliki plakat sa likom Madura, uz poruku da je reč o spontanim proslavama njegovog „pada“.
Međutim, obrnuta pretraga ključnih kadrova iz spornog zapisa je pokazala da snimak nema veze sa aktuelnim događajima. Naprotiv, sporni video datira iz jula 2024. godine, kada su u Venecueli izbili protesti nakon proglašenja Madurove pobede na predsedničkim izborima. Opozicija je te izbore osporavala, a protesti su na pojedinim lokacijama uključivali i uklanjanje ili uništavanje predizbornih bilborda i plakat. Iako su demonstracije nakon spornih izbora bile široko rasprostranjene, one nisu tada poljuljale kontrolu reizabranog predsednika Madura.
Snimak se tada proširio mrežama kao ilustracija nezadovoljstva dela građana zbog političke situacije u Venecueli i optužbi za izborne neregularnosti. Ne postoje dokazi niti indicija da je zapis nastao kasnije, niti da prikazuje događaje povezane sa hapšenjem Madura početkom 2026. godine.
Prema navodima američke administracije i izjavama pojedinih visokih zvaničnika, operacija sprovedena početkom januara 2026. godine predstavljena je kao bezbednosna akcija usmerena protiv predsednika Nikolasa Madura, koji se već godinama nalazi pod američkim sankcijama i optužnicama. Ministarstvo pravde SAD još od 2020. godine tereti Madura i članove njegovog najužeg kruga za navodnu umešanost u međunarodnu trgovinu narkoticima i saradnju sa oružanim grupama, uz tvrdnje o „narko-terorizmu“.
Američki zvaničnici su operaciju sprovedenu početkom januara 2026. javno opisivali kao sprovođenje pravde i bezbednosnu meru, dok su je vlasti u Karakasu i deo međunarodne zajednice okarakterisali kao otmicu šefa suverene države i grubo kršenje međunarodnog prava.
(Izvori: BBC, Stejt department SAD, Al Jazeera, CNN)
