Slike u blizini oštećenog manastirskog kompleksa u Kijevu generisane su veštačkom inteligencijom
Fotografije koje navodno prikazuju grupu fotografa kako unapred čeka ruski napad na manastirski kompleks Kijevsko-pečerske lavre nisu autentične. Analiza pokazuje da su slike generisane veštačkom inteligencijom i ne predstavljaju dokaz da je Ukrajina inscenirala napad.
- Nakon ruskog napada na Kijev 15. juna 2026. godine društvenim mrežama proširile su se AI generisane fotografije koje navodno prikazuju fotografe okupljene pre udara.
- Na slikama postoje brojne arhitektonske nedoslednosti u odnosu na stvarni izgled Kijevsko-pečerske lavre.
- Analiza pomoću OpenAI alata za detekciju AI sadržaja pokazala je da su tri fotografije iz viralnih objava nastale uz pomoć generativne veštačke inteligencije.
- Dostupni dokazi ne potvrđuju tvrdnje da je Ukrajina organizovala ili inscenirala napad na manastirski kompleks.
- Objave ocenjujemo kao zloupotrebu vizuelnog sadržaja.
Nakon ruskog vazdušnog napada na Kijev 15. juna 2026. godine, u kojem je teško oštećen kompleks Kijevsko-pečerske lavre, društvenim mrežama i na našem govornom području su počele da kruže objave u kojima se tvrdi da je Ukrajina unapred organizovala napad kako bi za njega optužila Rusiju. Kao navodni dokaz deljene su dve fotografije na kojima se vidi grupa fotografa na krovu zgrade u neposrednoj blizini manastira, uz tvrdnju da su bili na licu mesta još pre udara i čekali trenutak napada.
U jednoj od objava se navodi: „Kijev, nedelja 14.6. 18:20. Kijev, ponedeljak 15.6. odmah po udaru, oko 4 noću. Isto mesto, isti ljudi, isti ugao. Čekali…“, čime se sugeriše da je napad bio unapred pripremljen.
Centralni „dokaz“ o navodnoj isceniranosti ovog događaja odnosi se na fotografije navodnih fotografa okupljenih pre udara. Analiza je, pak, pokazala da sporne fotografije ne predstavljaju autentičan prikaz događaja već da su generisane veštačkom inteligencijom.
Na fotografijama su uočene brojne arhitektonske nedoslednosti u odnosu na stvarni izgled Kijevsko-pečerske lavre. Boja krovova, oblik kupola i tornjeva, kao i raspored okolnih stambenih zgrada ne odgovaraju stvarnoj lokaciji. Na AI generisanim fotografijama su višespratnice, takođe, prikazane znatno bliže glavnoj katedrali nego što je to slučaj u stvarnosti.
Provera uz pomoć OpenAI alata za detekciju nevidljivog vodenog žiga generativne veštačke inteligencije je, dodatno, pokazala da su fotografije iz objava generisane upravo sa OpenAI alatima, poput ChatGPT-a ili Dall-E.
Osim toga, ukrajinski Centar za suzbijanje dezinformacija upozorio je javnost na širenje AI generisanih fotografija i drugih manipulativnih sadržaja povezanih sa ovim događajem.
Tvrdnje su se pojavile neposredno nakon ruskog napada u kojem je teško oštećen jedan od najznačajnijih pravoslavnih manastirskih kompleksa u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su ruske bespilotne letelice namerno gađale Kijevsko-pečersku lavru. Rusko Ministarstvo odbrane odbacilo je odgovornost i tvrdilo da je štetu izazvao kvar američke protivvazdušne rakete Patriot, ali za tu tvrdnju nije pružilo dokaze. Istovremeno, ruska vojska potvrdila je da je izvela masovan vazdušni napad na Kijev, dok je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo da je tokom napada lansirano 70 raketa i 611 dronova.
Ukrajinska Služba bezbednosti objavila je fotografije ostataka drona Geran-2 pronađenih unutar manastirskog kompleksa. Reč je o ruskoj verziji iranskog drona Shahed-136, koji Rusija koristi protiv ciljeva u Ukrajini još od 2022. godine. Ipak, u trenutku objavljivanja ovog teksta nije bilo moguće nezavisno potvrditi koja je konkretna letelica ili projektil izazvao oštećenja na manastiru.
Napad na Kijevsko-pečersku lavru izazvao je značajna oštećenja jednog od najvažnijih spomenika pravoslavnog i svetskog kulturnog nasleđa. Prema procenama uprave kompleksa, obnova bi mogla da traje oko dve godine, dok je šteta procenjena na približno 500 miliona grivni. UNESCO je osudio napad na lokalitet koji se nalazi na Listi svetske baštine.
