SEF nije proglasio „rat pirinču“
Na mrežama kruže tvrdnje da je Svetski ekonomski forum (SEF) „proglasio rat pirinču“ i označio ga kao „egzistencijalnu pretnju po planetu“. Kao navodni dokaz citiran je predsednik Svetske banke, Adžaj Banga, koji je govorio o klimatskoj krizi i emisijama metana.
- SEF nije proglasio „rat pirinču“ niti ga označio kao egzistencijalnu pretnju.
- Predsednik Svetske banke Adžaj Banga jeste govorio o klimatskoj krizi i metanu, kao i o planu za smanjenje emisija za 10 miliona tona.
- Projekat „dekarbonizacije pirinča“ odnosi se na smanjenje emisija metana kroz nove metode uzgoja, uz očuvanje i povećanje prinosa.
- Ne postoje planovi za oporezivanje konzumiranja pirinča niti za zabrane njegovog uzgoja.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Tvrdnja da je SEF „proglasio rat pirinču“ predstavljena je u tekstu objavljenom na portalu Epoha, 25. avgusta sa naslovom „WEF je proglasio rat riži i označio ju kao ‘egzistencijalnu prijetnju’ planetu Zemlji“. Ovo se proširilo i na društvenim mrežama.
Međutim, pretraga zvaničnih izvora, javno dostupnih podataka i izjava zvaničnika Svetskog ekonomskog foruma, ne daje takve rezultate. Analiza pokazuje da je reč o pogrešnom tumačenju inicijativa za smanjenje emisija metana, ne i „rat” pirinču ili drugim žitaricama. U zvaničnim dokumentima i govorima SEF-a i Svetske banke nema navoda da je pirinač prepoznat kao egzistencijalna pretnja.
Ono što zaista postoji jeste projekat „Dekarbonizacija pirinča” (Decarbonising Rice), koji je predstavljen na SEF-u u januaru 2025. godine. Projekat se sprovodi u Indiji, Laosu i Indoneziji, u saradnji sa lokalnim poljoprivrednicima i istraživačkim institutima. Njegov cilj je smanjenje emisija metana koje nastaju usled tradicionalnog uzgoja pirinča na poplavljenim poljima, ne i prestanak njegovog uzgoja. Metan, gas koji u kratkom roku ima višestruko snažniji efekat zagrevanja atmosfere od ugljen-dioksida, oslobađa se prilikom anaerobnog raspadanja organske materije u vodi. Kroz nove metode, kao što su naizmenično navodnjavanje i korišćenje drugačijih sorti pirinča, emisije se mogu značajno smanjiti, dok prinosi ostaju isti ili se čak povećavaju.
Dakle, projekat nije usmeren na smanjenje proizvodnje, već na efikasnije i održivije načine gajenja pirinča.
Tvrdnja da će konzumacija pirinča biti oporezovana ili da će njegov uzgoj biti zabranjen, takođe nema uporišta u izjavama ni SEF-a, a ni Svetske banke. Takve interpretacije spadaju u narative o „globalističkoj agendi“ koja navodno želi da ugrozi osnovne prehrambene resurse, iako zvanična dokumenta govore suprotno – o pokušajima usklađivanja prehrambene sigurnosti i klimatskih ciljeva. Dakle, takvi navodi i zaključci ne postoje u javno dostupnim dokumentima, planovima ili izjavama i nema naznaka da bi konzumacija pirinča bila predmet dodatnih poreza ili zabrana. Naprotiv, projekti se fokusiraju na tehnička rešenja i saradnju sa poljoprivrednicima, uz očuvanje prehrambene sigurnosti u zajednicama koje zavise od pirinča kao osnovne namirnice.
Tačno jeste da Adžaj Banga, predsednik Svetske banke govorio o klimatskoj krizi i potrebi smanjenja emisija metana, tokom svog govora na konferenciji COP28, 2. decembra 2023.
Banga jeste izneo tvrdnju da je metan 80 puta snažniji staklenički gas od ugljen-dioksida, ali i da, kada se gleda globalni budžet za klimatske mere, samo mali deo (manje od dva odsto) odlazi na projekte koji se bave smanjenjem emisija metana. Banga je na COP28 najavio i da će Svetska banka udvostručiti finansiranje projekata za kontrolu metana na oko milijardu dolara godišnje do 2026. godine, uz predstavljanje plana za pokretanje 15 nacionalnih programa, koji bi, na osnovu uspešnih pilot-projekata u sektorima uzgoja pirinča, stočarstva i upravljanja otpadom, mogli smanjiti emisije metana za do 10 miliona tona. Naveli su da bi takav pristup mogao imao trostruke koristi, smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, povećanje prinosa i prihoda poljoprivrednika, uz poboljšanje javnog zdravlja.
